Letovanje u Egiptu protiv Turske i Tunisa - Pravo iskustvo sa Crvenog mora i krstarenja Nilom

Da li je zaista toliko čarobno letovanje u Egiptu? Da li je al inclusive u turskim odmaralištima bolji od originalne obale Crvenog mora? Kako se u svemu tome snalazi Tunis sa svojom jedinstvenom kulturom? Dok jedni tvrde da je Egipat zemlja u koju se stalno vraćaju, drugi se kunu da posle lošeg iskustva sa stomačnim problemima i nasrtljivim lokalnim prodavcima nikada više neće kročiti na afričko tle.

Priče sa putovanja često liče na vrtlog emocija. U jednom trenutku slušate o neverovatnim koralnim grebenovima, plitkim zalivima i toplom moru u kome možete uživati sve do kasne jeseni, a već u sledećem - o haotičnom dočeku na aerodromu, merenju temperature, dugim autobuskim transferima i neprijatnim susretima sa različitim običajima. Zato je možda najpoštenije odmah reći: letovanje u Egiptu nije za svakoga, ali onome ko ga zavoli - postaje opsesija.

Prvi koraci - dolazak i kultura šoka

Već na samom aerodromu u Kairu osetite da ste zakoračili u jedan potpuno drugačiji svet. Dok zurite u masu ljudi sa zaštitnim maskama i ponekom ženom obučenom u tradicionalnu crnu odeću, shvatate da je Egipat mnogo više od brošura turističkih agencija. Putnici pričaju o starom delu aerodroma koji je daleko od reprezentativnog, o trenutku kada su im izmerili temperaturu neobičnim kamerama i o pomalo jezivom osećaju dok popunjavate zdravstvene i emigracione formulare. Ipak, čim izađete napolje i udahnete vreli pustinjski vazduh, počinje avantura.

Mnogi su saglasni da je za one koje zanima nešto više od izležavanja na plaži krstarenje Nilom apsolutni pogodak. Plovidba od Luksora do Asuana, uz obilazak Doline kraljeva, hrama Hatshepsut, Kolosa Memnona i Karnaka, otkriva slojeve civilizacije za koje vredi preći hiljade kilometara. Istina, temperature umeju da budu surove, naročito u julu i avgustu, pa je preporuka iskusnih putnika da se za obilazak istorijskih znamenitosti bira period od oktobra do maja. I obavezno ponesite vodu - ulazak u muzej u Kairu, koji nije klimatizovan, ume da bude pravo iskušenje.

Tajna borbe sa stomačnim tegobama

Gotovo da ne postoji putnik koji nije čuo horor priče o stomačnim problemima u Egiptu. Dijareja, temperature do četrdeset stepeni, grčevi i višednevno ležanje u sobi - sve su to iskustva koja su neki platili skupo. Ali da li je zaista neizbežno? Iz baze iskustava raznih putnika izdvaja se jasan obrazac: preventiva je zlatno pravilo.

U egipatskim apotekama postoji lek koji se zove antinal, a koji mnogi vodiči preporučuju da se pije preventivno, već od prvog dana boravka. Iako pojedini smatraju da je reč o običnom crevnom antibiotiku sličnom enterofurilu, iskustva govore da deluje ciljano na bakterije prisutne u lokalnoj hrani i vodi. Naravno, uvek postoji i alternativni pristup - neko se kune u probiotike i pelinkovac, dok drugi savetuju izbegavanje zelenih začinskih biljaka, svežeg voća i lubenica koje su prepune vode sumnjivog kvaliteta.

Ono što zbunjuje jeste činjenica da dvoje ljudi u istom hotelu može imati potpuno različito iskustvo: dok jedan leži u krevetu sa visokom temperaturom, drugi uživa u ronjenju bez ikakvih tegoba. Zato je verovatno najpametnije da se pripremite za sve scenarije - ponesite probiotik od kuće, a čim stignete pronađite lokalnu apoteku i raspitajte se o najnovijim preporukama. Nemojte čekati prve simptome, već delujte preventivno.

Hurgada ili Šarm el Šeik - gde je more lepše?

Ovo pitanje generiše beskrajne rasprave među ljubiteljima Crvenog mora. Dok jedni tvrde da je Hurgada autentičnija sa svojim dugim plitkim plažama idealnim za porodice, drugi se zalažu za Šarm el Šeik sa njegovim spektakularnim koralnim grebenovima i svetom podvodnog života. Istina je da oba mesta imaju svoje čari - i svoje mane.

U Hurgadi je stari deo grada, takozvana Sakala, živahan i pomalo haotičan, sa gomilom prodavnica, kafića i uličnih prodavaca koji vas neumorno zovu. Novi deo grada nudi luksuznije hotele i lepo uređene pešačke zone. S druge strane, Šarm el Šeik je poznat po tome što većina hotela nema klasične peščane plaže sa plićakom, već se u more ulazi preko pontona direktno u dubinu gde započinje carstvo koralnih grebenova. Za nekoga ko samo želi da se brčka i pliva, ovo može biti razočarenje, ali za ljubitelje ronjenja sa disaljkom - to je raj na zemlji.

Nije zanemarljiva ni činjenica da se u oba mesta poslednjih godina povećao broj arapskih gostiju koji u hotelima borave sa svojim porodicama. Nekim turistima to smeta zbog različitih običaja, poput kupanja u odeći, dok drugi smatraju da je to prirodno jer je Egipat arapska zemlja. Kompromis se obično nađe u odabiru mirnijih delova plaže i izbegavanju termina kada su gužve najveće.

Turska i Tunis - konkurencija koja raste

Nema sumnje da je al inclusive letovanje u Turskoj postavilo standarde koje je teško pratiti. Ogromni hotelski kompleksi, besprekorna usluga, bogati švedski stolovi i čisto more privlače hiljade turista iz godine u godinu. Ali, kako kažu oni koji su probali obe destinacije, Egipat ima nešto što Turska nikada neće imati - to je Crveno more sa svojom jedinstvenom toplinom i bogatstvom podvodnog sveta.

U Tunisu pak vlada drugačiji duh. Francuski uticaj na kuhinju čini hranu prefinjenijom, a istorijska mesta poput Kartagine i Sidi Bou Saida pružaju osećaj Mediterana kakav se ne može pronaći u Egiptu. Ipak, pustinjske ture u Tunisu, vožnja na kamilama i poseta beduinskim selima ostavljaju snažan utisak. Zanimljivo je da su stomačni problemi u Tunisu znatno ređi, pa se mnogi putnici sa osetljivim stomakom radije odlučuju upravo za ovu destinaciju.

Kako odabrati pravi hotel?

Kada se odlučite za letovanje u Egiptu, izbor hotela je možda i najvažniji korak. Iskustva pokazuju da su četiri ili pet zvezdica na objektu u Egiptu često jedna ili dve zvezdice niže od evropskog standarda. Zato se ne treba čvrsto držati broja zvezdica, već tražiti proverene preporuke. Neki hoteli iz grupacije Albatros u Hurgadi važe za solidne, dok se za određene objekte u Šarmu poput onih u nacionalnom parku zna da imaju neverovatan pristup koralnim grebenovima.

Posebnu pažnju treba obratiti na blizinu aerodroma - transfer do udaljenih hotela ume da potraje i nekoliko sati, što nakon tročasovnog leta iz Beograda ili Osijeka deluje beskrajno. Pametno je proveriti i kakva je plaža ispred hotela, da li je ulaz u more postepen ili se mora koristiti ponton. Ko putuje sa decom, neka se obavezno raspita o animaciji i mini diskoteci. Iako mnogi roditelji misle da je to sporedno, večernji dečji program često određuje da li će odmor proteći u harmoniji ili će svako veče biti borba sa dosadom mališana.

Izleti koji se pamte - od Rajskog ostrva do pijaca začina

Jedan od najčešćih izleta u Hurgadi je poseta Rajskom ostrvu. Priča se da je tamo pesak toliko fin i beo da deluje nestvarno, ali je samo iskrcavanje sa brodića ponekad prava avantura. Merdevine koje su postavljene mogu biti izazov za svakoga, a posebno za porodice sa malom decom. Ipak, onaj ko uspe da se domogne obale, biva nagrađen prizorom koji se dugo pamti.

U Asuanu pak obavezno treba posetiti čuvenu pijacu začina. Mirisi cimeta, kardamoma, kima i raznih mešavina koje ne možete naći nigde drugde jednostavno mame da napunite kofere. To je i mesto gde možete vežbati veštinu cenkanja - prodavci će vam uvek prvo reći astronomsku cenu, ali uz osmeh i malo strpljenja, možete otići sa odličnim poklonima za porodicu i prijatelje.

Za ljubitelje istorije, izlet u Abu Simbel je nezaobilazan. Iako se doplaćuje i zahteva rano ustajanje, veličanstveni hramovi Ramzesa II isklesani u steni ostavljaju bez daha. I to nije puka fraza - mnogi putnici priznaju da su tek tamo shvatili prave razmere egipatske civilizacije.

Kulturološke razlike - između poštovanja i nelagode

Ne može se ignorisati činjenica da mnogi putnici iz Srbije i regiona osećaju određenu nelagodu kada se suoče sa arapskom kulturom iz blizine. Žene u crnim odorama, muškarci koji dobacuju komentare, osećaj da vas na recepciji hotela gledaju sa visine - sve su to stvari koje se povremeno dešavaju. Međutim, one ne moraju definisati ceo odmor. Dovoljno je prisetiti se da ste vi gost u njihovoj zemlji i da je za uzajamno poštovanje potrebno malo truda sa obe strane.

Zanimljivo je prisetiti se kako su se mesta poput Hurgade menjala tokom godina. Nekada su hoteli bili u italijanskom vlasništvu, hrana na vrhunskom nivou, a arapskih gostiju gotovo da nije bilo. Danas je slika potpuno drugačija - sve je više vlasnika iz Zaliva, a samim tim i gostiju koji dolaze iz tog regiona. Nekima to smeta, drugi kažu da je to jednostavno realnost savremenog turizma. U svakom slučaju, istraživanje pre polaska - čitanje komentara na specijalizovanim sajtovima, proučavanje fotografija plaža i soba - može uštedeti mnogo živaca.

Zaključak - isplati li se čarolija?

Posle svih priča o stomačnim tegobama, neprijatnim susretima, dugim putovanjima i nekad preterano skupim izletima, ostaje pitanje - zašto se ljudi ipak vraćaju u Egipat? Odgovor je jednostavan: Crveno more je jedinstveno. Njegova bistrina, temperatura i bogatstvo podvodnog života retko gde mogu da se pronađu. Koralni grebenovi kod Giftuna, ronjenje sa bocom u okolini Hurgade i noćni život u Šarmu stvaraju uspomene koje nadjačavaju sve neprijatnosti.

Pametni putnici nauče da sarađuju sa lokalnim običajima umesto da se protiv njih bore. Kada ih prodavac na plaži pozove na čaj, prihvate, makar i iz kurtoazije. Kada im vodič kaže da nešto ne rade, poslušaju. A kada ih uhvati stomačni problem, znaju da u apoteci potraže pomoć i nastave dalje. To je, čini se, suština letovanja u Egiptu - sposobnost da se prepustite i uživate uprkos nesavršenostima.

Ako ste pak tip putnika koji voli savršen red, sterilne hotele i potpunu kontrolu nad svakim minutom odmora, možda je Turska ili neka mediteranska destinacija bolji izbor. Ali ako ste spremni na malu dozu haosa, na avanturu i na otkrivanje sveta koji je istovremeno blizak i potpuno drugačiji - onda je letovanje u Egiptu nešto što treba da doživite bar jednom u životu. Jer, kako reče jedan mudar putnik: Egipat je Egipat - ili ga zavoliš, ili se nikada više ne vratiš.