Bezbednost i zdravlje na radu - Kako do stručnog ispita i uspešne karijere

Bezbednost i zdravlje na radu nije samo formalnost propisana zakonom - to je odgovoran i sve traženiji poziv. Pre samo nekoliko godina ova oblast je bila zapostavljena, a danas otvara vrata sigurnom zaposlenju. U tekstu koji sledi saznajte kako da postanete lice za bezbednost i zdravlje na radu, kako izgleda stručni ispit, šta se traži na polaganju i kakve su šanse za posao.

Šta radi lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Ova pozicija podrazumeva brigu o životu i zdravlju zaposlenih. Lice za bezbednost i zdravlje na radu identifikuje opasnosti i štetnosti na radnom mestu, sprovodi procenu rizika, predlaže mere prevencije, organizuje lekarske preglede, brine o obuci radnika i sarađuje sa inspekcijom rada. U praksi, posao se razlikuje od firme do firme: u proizvodnim pogonima često se borite sa mehaničkim opasnostima, bukom i vibracijama, dok u kancelarijama dominiraju psihofiziološke štetnosti i rad sa ekranima. Bez obzira na okruženje, odgovornost je velika, ali i zadovoljstvo kada vidite da su povrede smanjene i da radnici odlaze kući zdravi.

Ko može da postane lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Prema trenutno važećem zakonu, svako, bez obzira na stepen stručne spreme, može polagati stručni ispit i nakon toga obavljati poslove bezbednosti i zdravlja na radu u jednoj firmi. To znači da i sa završenom gimnazijom, ekonomskom ili medicinskom školom možete ući u ovu oblast. Prednost ipak imaju oni sa tehničkim ili medicinskim fakultetom, naročito ako žele da rade u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu. Za rad u agenciji, naime, neophodno je posedovati najmanje 180 ESPB sa tehničko-tehnološkog, medicinskog ili prirodno-matematičkog fakulteta.

U poslednje vreme sve je više lica iz potpuno drugih struka - pravnici, ekonomisti, profesori tehničkog obrazovanja - koji uspešno polažu ispit i dobijaju posao. Dakle, nije presudno šta ste završili, već da li ste spremni da uložite vreme u učenje pravilnika i propisa i da razumete suštinu bezbednosti i zdravlja na radu.

Struktura stručnog ispita - šta vas očekuje za jednim stolom

Ispit se polaže pred komisijom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na Terazijama u Beogradu. Traje ceo dan i sastoji se iz četiri celine. Prolaznost nije visoka - u nekim grupama od 30 prijavljenih, položi svega 7 do 10 kandidata. Zato se ispitu mora pristupiti ozbiljno i pripremljeno.

Prvi deo - Međunarodni izvori i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Ovde se ispituju konvencije (npr. Konvencija 155, 81, 148), Ugovori o osnivanju EU, Zakon o sprečavanju diskriminacije i sam Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Pitanja su kratka: nabrojati načela prevencije, reći ko su uživaoci prava na bzr, šta je licenca, šta su preventivne mere itd. Ispitivači obično traže konkretne odgovore i često kažu „dalje, dalje“ - ne dozvoljavaju puno oklevanja.

Drugi deo - Radno pravo, penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje

Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Ovde stižu pitanja poput: beneficirani radni staž, povreda na radu u smislu PIO, godišnji odmor u delovima, zaštita ličnih podataka zaposlenog. Iako deluje opširnije, većina kandidata ovaj deo savlada brzo ukoliko savlada osnovne pojmove.

Treći deo - Pismena izrada akta o proceni rizika

Dobijate konkretno radno mesto - automehaničar, varilac, vodoinstalater, tkač, vozač viljuškara, pa čak i rudar - i imate dva sata da napišete procenu rizika. Do pre izvesnog vremena bilo je dozvoljeno koristiti literaturu i laptop, ali od maja prošle godine dozvoljene su samo liste opasnosti i štetnosti i metoda koju ste naučili (najčešće Kinney matrica). U pismenom radu morate obuhvatiti:

• opis tehnološkog procesa i sredstava rada,
• snimanje organizacije rada,
• podatke o radnom mestu,
• prepoznavanje opasnosti i štetnosti (mehaničke, električne, hemijske…),
• izračunavanje nivoa rizika prema izabranoj metodi,
• predlog mera za smanjenje rizika,
• zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne.

Ispitivač na kraju prelistava dokument i ukoliko su svi koraci ispoštovani, prolazite. Nije potrebno braniti pismeni deo - dovoljno je da predate uredan akt.

Četvrti deo - Usmeni ispit iz pravilnika i procene rizika

Ovo je najkritičniji deo i tu najveći broj kandidata padne. Prisutna su dva ispitivača. Jednočlana komisija (često je to direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu ili neko od vodećih stručnjaka) ispituje pravilnike: o gradilištima, o ručnom prenošenju tereta, o električnim instalacijama, o vibracijama i buci, o prvoj pomoći, o azbestu, o mašinama, o ličnim zaštitnim sredstvima, o mladima, o trudnicama i porodiljama… Izvlačite papirić sa tri pitanja i odgovarate bez puno okolišanja. Posebno treba obratiti pažnju na brojčane vrednosti - granična i akciona vrednost buke (85 dB / 80 dB), vrednosti vibracija šaka-ruka i celog tela, površina gradilišta kada se zahteva plan izvođenja radova (300 m²), osvetljenost na gradilištu i u radnim prostorijama itd.

Drugi ispitivač proverava procenu rizika kao teorijski deo. Očekujte pitanja: podela opasnosti i štetnosti, šta obuhvata tehnološki proces, obaveze poslodavca pri donošenju akta o proceni rizika, rokovi za preventivne i periodične preglede, zahtevi za upravljačke uređaje opreme za rad... Odgovori moraju biti konkretni i logički.

Najvažnije je zadržati pribranost - trema je najveći neprijatelj. Ispitivači umeju da budu strogi, ali ako pokažete da ste učili i razumete suštinu, vole da pomognu potpitanjem.

Priprema za stručni ispit - od literature do konsultacija

Kad je reč o literaturi, na sajtu Ministarstva objavljen je program, ali spisak obuhvata desetine zakona i pravilnika. Mnogi kandidati se snalaze uz skriptu - posebno sažete materijale koji sadrže izvučena pitanja i odgovore. Iskustva pokazuju da sama skripta nije dovoljna, ali je odličan orijentir. Pored skripte, obavezno treba pročitati:

• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (sa aktuelnim izmenama),
• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu (tzv. opšti pravilnik),
• Pravilnik o proceni rizika,
• Pravilnik o pregledu i proveri opreme za rad i ispitivanju uslova radne okoline,
• Pravilnik o bezbednosti mašina (naročito prilozi 1, 2, 3 i 7),
• Pravilnik o električnoj energiji,
• Gradjevinski pravilnik i uredbu o bznr na privremenim i pokretnim gradilištima,
• Pravilnik o ručnom prenošenju tereta,
• Pravilnik o mladima, trudnicama i porodiljama,
• Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi,
• Pravilnik o prvoj pomoći.

Nije ih lako sve zapamtiti, pa mnogi uzimaju i privatne časove ili pohađaju pripremne kurseve. Obuke koje organizuju iskusni predavači traju po nekoliko nedelja i pomažu da se gradivo sistematizuje. Dobro je i otići na slušanje polaganja - dozvoljeno je prisustvovati ispitu i čuti pitanja koja se postavljaju. To daje dragocen uvid u formu ispita i smanjuje neizvesnost.

Najčešće zamke i kako ih izbeći

Na osnovu iskustava mnogih kandidata, izdvajamo nekoliko „miniranih“ tema:

• Razlika između granične i akcione vrednosti buke i vibracija - obavezno znati cifre napamet i suštinu: akciona vrednost je upozorenje, granična je maksimum nakon kojeg su obavezna lična zaštitna sredstva.
• Dokumentacija za rad sa visokim naponom - dozvola za rad, nalog, program rada, obaveštenje o planiranom trajanju radova.
• Elaborat o uređenju gradilišta - kada se zahteva (površina 300 m²), šta sadrži.
• Pokretne električne izolacije - definicija iz pravilnika o električnoj energiji.
• Zahtevi za mašine u pogledu lake upotrebe - ergonomski aspekti projektovanja mašina.
• Oznake za bezbednost i zdravlje na radu - boje, kategorije, značenje.
• Hemijske štetnosti kod livenja čelika - deo pravilnika o hemijskim materijama.
• Rad na visini - granica od 2 m prema opštem pravilniku, ali pazite jer gradjevinski pravilnik nekada pominje 3 m. Komisija obično priznaje 2 m.

Takođe, primeri iz prošlih ispita pokazuju da se sve češće pitaju i novi pravilnici, poput onih o elektromagnetskom polju, mladima, trudnicama, kao i Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda. Zato nikako ne oslanjajte pripremu isključivo na stariju skriptu.

Promene u zakonodavstvu - šta donosi novi zakon?

U pripremi je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji će doneti značajne izmene. Licenca će postati obavezna za sve koji žele da obavljaju ovaj posao, a uslov za njeno dobijanje biće visoko obrazovanje i položen stručni ispit. Licenca će važiti pet godina i obnavljaće se sakupljanjem bodova na seminarima i edukacijama. To znači da će lica sa srednjom stručnom spremom koja trenutno rade na tim mestima vremenom morati da dopune kvalifikacije. Nove odredbe dižu standard profesije, ali i pružaju veću sigurnost zaposlenima.

Iako se zakon još uvek menja i dopunjuje, jedno je sigurno - posao lica za bezbednost i zdravlje na radu postaje sve regulisaniji i izlazi iz faze „svako može, samo da položi ispit“.

Zapošljavanje i zarade

Veliko je pitanje - ima li posla? Odgovor je ubedljivo „da“. U domaćim firmama, fabrikama, opštinama, ali i u agencijama koje pružaju usluge bzr-a potreba za licenciranim licima raste. Strane kompanije koje posluju u Srbiji traže HSE menadžere i nude plate od 1.000 do čak 3.000 evra za iskusne stručnjake. Početnici u državnim ustanovama ili manjim firmama mogu računati na početak oko prosečne plate, ali brzo napreduju ukoliko se pokažu. U agencijama je obim posla veliki - često se radi na više lokacija, pišu se akti, pregledaju oprema, održavaju obuke - ali i zarada može biti znatno iznad nacionalnog proseka.

Važno je napomenuti da sama odgovornost nosi određenu dozu stresa. Morate biti spremni na stalno usavršavanje, praćenje izmena pravilnika i zakona, i na komunikaciju sa inspekcijom. Ipak, oni koji istraju kažu da je ovo jedan od najperspektivnijih poslova danas. Saveti iskusnijih kolega su: „Ako si savestan i voliš da učiš, nećeš imati problem. Posla će uvek biti, jer zaštita na radu nije trošak - ona je obaveza svakog poslodavca.“

Kako efikasno učiti i položiti iz prvog pokušaja

Ključ uspeha je kontinuirano učenje. Idealno je odvojiti dva do tri meseca, po nekoliko sati dnevno. Preporučuje se ovaj redosled:

1. Prvo uraditi pregled celokupne literature i nabaviti ažurnu skriptu.
2. Detaljno proučiti Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i konvencije.
3. Zatim preći na radno pravo i socijalna prava.
4. Posebno posvetiti vreme svakom pravilniku - ne bubati napamet, već logički povezivati.
5. Vežbati pisanje procene rizika na nekoliko primera iz svoje okoline (ako ste radili u nekoj firmi, uzmite stvarne opise poslova).
6. Ići na konsultacije ili slušanje ispita.
7. Poslednje dve nedelje pre ispita posvetiti ponavljanju i simuliranju usmenog odgovaranja.

Istraživanja i iskustva pokazuju da su najefikasniji kandidati oni koji kombinuju više izvora - skriptu, originalne pravilnike, obuke i međusobnu razmenu pitanja sa drugim polaznicima.

Zaključak - bezbednost i zdravlje na radu kao životni poziv

Profesija lica za bezbednost i zdravlje na radu nije više nepoznata niti zapostavljena. Sa sve strožim propisima i podizanjem svesti poslodavaca, potreba za kompetentnim kadrom naglo raste. Polaganje stručnog ispita predstavlja ulaznicu u svet odgovornog, ali veoma traženog posla. Bez obzira na to da li ste tek završili srednju školu, studirate ili ste već iskusni radnik u drugoj oblasti - ukoliko ste spremni da uložite trud, možete postati lice za bezbednost i zdravlje na radu i graditi stabilnu karijeru.

Na kraju, zapamtite: svaki dan proveden na poslu bez povrede je uspeh. Ako želite da budete deo tog uspeha, vredi završiti i polagati. Hemija i matematika na fakultetima možda jesu izazov, ali je izazov i sam ispit - no uz dobru pripremu i istrajnost, položićete ga sigurno. Srećno svim budućim kolegama!