subota, 30 decembar 2017 16:35

Kloniranje: Mitovi i istine

Foto: Ilustracija Foto: Ilustracija

Gregori Pens (Gregory E. Pence), američki filozof i bioetičar u svom minucioznom delu "Klasični slučajevi iz medicinske etike", bavi se brojnim slučajevima: od kome preko eutanazije do abortusa, a zanimljivo, razmatra i pitanje kloniranja. On postavlja pitanje "treba li klonirati ljude?", pretresa istine i zablude o kloniranju i pokušava da napravi skicu budućnosti nauke.

Na samom početku poglavlja o kloniranju Pens podseća na prvo kloniranje sisara, čuvene ovce Doli, koje je urađeno 1997. na Institutu Rosalind. Kloniranje je u široj javnosti dočekano panično, najviše zbog pozadine koja je stvarana gotovo pola veka; zastrašujuće priče o kloniranju ljudi u naučnoj fantastici, serijama (kao što je Dosije X), horor pričama itd. čak 97 procenata ispitanika reklo je "fuj" na ljudsko kloniranje, ističe Pens. Uplitanje medija, kvazi-stručnjaka, polu-legalnih, nekompetentnih grupa i udruženja i politizacija doveli su do srozavanja i nemogućnosti ozbiljnog diskursa o ovom naučnom postupku. Samo jedan ljigav primer iz čitave zbrke predstavlja "neotesani" fizičar, kako ga naziva Pens, Dik Sid (čije ime nije holivudska karikatura), koji je nakon kloniranja ovce Doli objavio kako želi da klonira svoje gene i stvori dete. Izjava je izazvala velike proteste političara protiv kloniranja, kao i brojne predloge zakona za zabranu. Nauka o kloniranju je postala izvor zabluda, predrasuda, horor priča. Bilo kako bilo, jedno je sigurno, od tada kloniranje ljudi je postalo najveće pitanje u bioetici.

 

Foto: Ilustracija


Istine i mitovi o kloniranju

Naučnici sa Instituta Rosalind pratili su rad naučnika S. Viladsena (Steen Willadsen) iz Teksasa, koji je uspeo da stvori klon jagnjeta tako što je izdvojio nukleus jajne ćelije i spojio ono što je preostalo sa nukleusom ćelije uzete od genetskog pretka ovce koju su želeli ponovo da stvore. Ian Vilmut (Institut Rosalind) je kasnije uspeo da stvori ovcu Doli iz diferenciranja specijalizovanih ćelija njenog odraslog pretka, što je tada bio podvig za koji se smatralo da se kosi sa zakonima prirode. U svemu ovome, napominje Pens, važno je razumeti naučni kontekst ("Klasični slučajevi iz medicinske etike", str. 347).

Najpre, kloniranje je dvosmisleni termin. Može se odnositi na molekularno, ćelijsko, dupliranje embriona ili transfer nukleusa somatske ćelije. Ovo poslednje je u pitanju kod Doli. Svako od ovih kloniranja podrazumeva posebnu proceduru.

Tip kloniranja kojim je stvorena Doli naziva se fuzija. To je proces uzimanja nukleusa odrasle ćelije i njegovog implantiranja u jajnu ćeliju kojoj je izvađen nukleus. Ono što se tu radi jeste da se donorova ćelija stavlja pored izvađenog jajašca i onda se to dvoje spaja uz pomoć slabe električne struje (Isto, str. 348).

Foto: Ilustracija

 Mitovi o kloniranju

1) Kloniranjem se ne stvara osoba koja je već postojala
Reproduktivno kloniranje oživljava gene pretka, ne samog pretka! "To jest, kloniraje ponovo stvara genetsku bazu osobe, na čije formiranje pored genetskih karakteristika utiču i negenetski faktori kao što su faktori okruženja, subjektivna iskustva, kao i lične odluke na osnovu slobodne volje. Ništa od toga neće biti ponovo stvoreno reproduktivnim kloniranjem" (Isto, str. 348-349). Dakle, niko ne može proizvesti sebe, kao Arnold Švarceneger u filmu "Šesti Dan". Što znači, da nastalo dete neće imati sećanja odraslog pretka, niti je nužno da će imati karakter, izgled ili energiju svog pretka.

2) Klonirani ljudi neće biti dronovi već osobe
Rođenje kloniranog deteta je isto kao i rođenje bilo kog drugog deteta. Žensko ljudsko biće nosi dete devet meseci i nakon toga neće biti nikakvih znakova koji bi ukazivali na njegovo poreklo. Dakle, i deca nastala kloniranjem bila bi, sa moralnog stanovišta najpre, osobe sa svim pravima koja imaju i druge osobe.

3) Kloniranje neće imati uticaj na genetski potencijal
Primedba da će se kloniranjem umanjiti raznovrsnot ljudskog genetskog potencijala (koja može biti pri pomoći prilikom lečenja nepozanith bolesti) nije validna iz više razloga. Prvo, veoma mali broj ljudi razmatra mogućnost kloniranja, broj klonirane dece je mali. Cena koja se plaća je oko 8.000 dolara po pokušaju. Drugo, svi podaci pokazuju da nema razloga da se pretpostavi da će klonirani ljudi sami dati prednost kloniranju, a ne seksualnoj reprodukciji. Ono na čemu se bazira ova pretpostavka jeste da će doći do masovnog kloniranja, tj. masovne proizvodnje ljudi uz pomoć gotovog kalupa. Ali to jednostavno nije tačno.

4) Komodifikacija
Zamera se da se kloniranjem ne stvaraju osobe, kantovski "ciljevi po sebi", već stvari, roba. Međutim, ova primedba se zasniva na pogrešnoj pretpostavci da roditelji koji koriste nov način začeća imaju loše motive. Nikakvih naučnih razloga nema za tu tvrdnju.

5) Naučnici nisu Frankenštajni
Pens zapaža da je na osnovu poznate knjige Meri Šeli stvoren prauzor zastrašujućih slika naučnika. "Arogantan, bez osećanja prema svojoj kreaciji, radeći u izolovanoj laboratoriji, bez žene i dece... Međutim, suprotno tome većina naučnika je prilično normalna, imaju decu i supruge, a dele sa nama strahove za pomahnitalu tehnologiju i dehumanizovana medicinska sredstva.

Dalje u poglavlju Pens iznosi argumente za i protiv kloniranja (354 - 369). Na kraju, konstatuje da reproduktivno kloniranje neće nestati. Ali, neće ni burne reakcije kao (obično) iracionalni odgovori na postupke kloniranja.

"Ako se bebe nastale kloniranjem razviju u normalnu decu, onda će se argument pomeriti na moguće opasnosti za decu zbog kloniranja, a kloniranje će se shvatiti više kao konzumiranje alkohola tokom trudnoće: kao nešto loše, ali ne kao potpuno zlo.
Postoji i druga mogućnost koja bi zaista promenila svet: deca nastala kloniranjem mogla bi biti divna, bistra, veoma zdrava, vrlo dopadljiva, i to bi bila deca koju svi žele. Kritičari poput Fransisa Fukujame reći će da bi ovakva mogućnost promenila "to što mi jesmo" i našu ljudski suštinu, ali bi ostali to videli kao srećnu okolnost, kao balgoslov za ovakvu decu i njihove porodice, i kao oblast u kojoj nije dozvoljeno mešanje savezne vlade." (Isto, 371-372)

Nikola Ačanski

Apsolvent filozofije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu;  piše kratke priče i eseje; zastupljen u zbornicima; nagrađivan.

Povezani članci

  • Svest - ni na nebu ni na zemlji
    Odnos svesti i mozga je stari filozofski problem u novom ruhu. Nekada se raspravljalo o odnosu bića i mišljenja ili duše (duha) i tela, a danas, u savremenim psihološkim i…
  • Gori Koliko Prosveta treba da se Menja
    Možda bi prikladniji naziv ovog teksta bio Gori Koliko ova Zemlja treba da se menja, ali svi nekako znamo tu pesmu. Sem vladajućih donosilaca odluka, njima je ok da čovek…
  • Toksikološko društvo SAD-a o sigurnosti hrane dobijene iz GMO-a
    Toksikološko društvo Sjedinjenih Američkih Država izdalo je saopštenje u novembru 2017. godine pod nazivom “Sigurnost hrane za ljude i stoku dobijene od genetički modifikovanih useva.“U Saopštenju se nalazi kratak pregled…
  • Čuđenje, izvor filozofske svesti
    Platon i Aristotel su se davno složili: sa čuđenjem započinje filozofsko promišljanje i potraga za odgovorima tj. znanjem. Nakon njih to su ponavljali mnogi filozofi: od Akvinskog, preko Dekarta, Vajtheda,…
  • Harvard: Studija otkriva najvažniji faktor za ljudsku sreću
    75-godišnja studija sa Harvard univerziteta otkriva najvažniji faktor za ljudsku sreću Da li ste ikada čuli za studiju sa Harvarda, koja je trajala preko 75 godina i otkrila šta nas…