sreda, 02 avgust 2017 12:25

Panpsihizam: Filozofija i/ili misticizam

Filozofija ima mnoge lude ideje. Jedna od njih, o kojoj se dosta polemiše u okviru savremene filozofije svesti, jeste ideja panpsihizma. Ovo je samo još jedna od mnogih provokativnih hipoteza iz te oblasti koja "doliva ulje na vatru" i doprinosi tome da problem svesti neprestano bude "hot topic", kako u filozofiji, tako i u raznim naučnim disciplinama.

Panpsihizam je stanovište po kojem i najmanji delovi materije, npr. elektroni i kvarkovi, poseduju unutrašnji život, odnosno neku vrstu iskustva. U inat zdravom razumu, panpsihizam, dakle, tvrdi da stvari kao što su kamenje, molekuli, vaša šolja za kafu, imaju svest, ili tačnije, da čestice od kojih su te stvari sastavljene imaju, barem u nekoj primitivnoj varijanti, svest ili neku vrstu iskustva. Da li je to moguće? Apsolutno je moguće. Da li je to tačno? Ne znamo.

Najčešće se panpsihizmu zamera da je "ludačka teorija" i da je "očigledno pogrešan". Prilično čvrsti argumenti, reći ćete. Zaista, misao da elektron ima "dušu" i da je moje pokućstvo svesno, odnosno, sastavljeno od delova koji su na neki način svesni, čini se kao da je izašla iz naučno-fantastičnog filma ili nekog crtaća. Da li bi to značilo da tanjir kada ga razbijem trpi neke bolove ili neprijatnosti? Padaju mi na pamet sve one igračke što sam polomio i uništio kao dete, jesu li patile, da li su me prezirale? Ova pitanja, pomalo preterana, svakako ne doprinose verodostojnosti samog panpsihizma, jer izgleda sasvim normalno na ovaj način šaliti se sa jednom takvom idejom. Međutim, ne smemo zaboraviti da se na slične načine, a i još gore, govorilo o mnogim naučnim hipotezama koje su kasnije potvrđene i usvojene kao legitimne teorije, a koje su se činile neverovatnim i gotovo fantastičnim. Na um padaju odmah Kopernikova heliocentrična teorija, Darvinova teorija evolucije, Ajnštajnova teorija relativnosti itd. Iako je veoma teško, u većini slučajeva, odupreti se zdravom razumu i neposrednoj intuiciji, to je ipak ključan potez ukoliko želimo bilo kakav napredak u znanju.

Jedno je, ruku na srce, pričati o naučnim teorijama za koje postoje eksperimentalni dokazi, a drugo je postaviti filozofsku teoriju koja kaže da elektron ima svest. Sada smo na polju filozofije nauke. Jedna teorija se usvaja zato što je najbolje moguće objašnjenje pojave koju treba objasniti. Jedna teorija je "bolja" od drugih jer je jednostavnija, elegantnija, obuhvatnija itd. od svojih suparnica. Što znači, jedna teorija će se prihvatiti onda kada objašnjava sve fenomene koje je potrebno objasniti i kada to čini na najjednostavniji mogući način.

Upravo na ovu kartu jednostavnosti jedne teorije igraju zagovornici panpsihizma. Argument koji ide u prilog panpsihizmu je onaj po kojem nam nauka ne govori šta materija jeste, već samo šta ona radi. Ovo je mislio i slavni filozof i matematičar Bertrand Rasel. Fizika je tu da nam pruži matematičke modele ponašanja materije, da možemo da predvidimo njeno kretanje. ovo je svakako korisno znanje koje nam omogućava, ne samo da otkrivamo naš svet, već i da ga menjamo. Ali jedna stvar je znati kako se elektron ponaša, a sasvim druga stvar je znati njegovu unutrašnju prirodu. Nauka, poput fizike, nam ništa ne govori o samoj prirodi materije, ona nam govori samo o njenom ponašanju koje opažamo i merimo.

Dalje, zagovornici panpsihizma argumentuju: jedino što znamo o unutrašnjoj prirodi materije jeste to da, barem neka materija, podrazumeva iskustvo; naravno, tu se misli na mozak. Na osnovu toga, pretpostavićemo ili to da unutrašnja priroda fundamentalnih čestica uključuje iskustvo ili to da imaju neku potpuno nepoznatu prirodu. Po pravilu, druga opcija je mnogo kompleksnija i misterioznija. Što dovodi do toga da prihvatimo jednostavnijju varijantu, odnosno da u skladu sa činjenicama koje posedujemo i u skladu sa pravilom formiranja najjednostavnije moguće teorije, prihvatimo panpsihizam.

Trenutno stanje u fizici je takvo da nema govora o mogućnosti da fundamentalne čestice poseduju bilo kakvo iskustvo. Ali, kažu iz tabora panpsihizma, što pre shvatimo da nam fizika ne govori ništa o unutrašnjoj prirodi pomenutih entiteta, i da je jedina stvar koju  trenutno  znamo o unutrašnjoj prirodi materijalnih stvari to da bar neke poseduju iskustvo, dakle, kada usvojimo te premise, videćemo da stvari nisu tako crno-bele; što će reći, postoji šansa da je panpsihizam istinit, koliko god to neverovatno zvučalo.

Vreme i znanje će pokazati da li panpsihizam, ta "ludačka teorija", ima neke šanse da preživi i nađe svoje mesto među prihvaćenim teorijama, ili će završiti u kontejneru na gomili sa drugim odbačenim teorijama. Verovatna ili ne, za sada možemo samo reći da je moguća. Ta mogućnost, koliko god mala bila, podstiče debate i radove iz raznih naučnih i filozofskih oblasti.

 

Izvori:

https://aeon.co/ideas/panpsychism-is-crazy-but-its-also-most-probably-true?utm_content=buffer1de68&utm_medium=social&utm_source=facebook.com&utm_campaign=buffer

https://plato.stanford.edu/entries/panpsychism/

Nikola Ačanski

Student filozofije, piše kratke priče i eseje; zastupljen u zbornicima; nagrađivan; živi u Novom Sadu.

Povezani članci

  • Žan-Pol Sartr u Jugoslaviji (1960)
    Slavni francuski filozof i književnik, Žan-Pol Sartr, posetio je Jugoslaviju prvi put 1960, razgovorao je sa Titom, jugoslovenskim književnicima i intelektualcima o politici, marksizmu, književnosti, piscima i verovatno o još…
  • O čoveku, krizi i teoriji
     U savremenom svetu o čoveku se može govoriti na više načina. Ta višeznačnost upućuje na jedan antropološki pluralizam u savremenom diskursu o pojmu čoveka. Taj antropološki pluralizam prvi je osvetlio…
  • 145 godina od rođenja Bertranda Rasela
    Kada, sa jedne strane, imate neverovatnu težnju i potrebu za istinom i tome dodate, sa druge strane, tugu izazvanu patnjom čovečanstva, koja je isto toliko jaka kao i ta težnja…
  • Čovek kao ekscentrično biće
    Helmut Plesner (Helmuth Plessner, 1892 - 1985) bio je nemački filozof i sociolog, zagovornik filozofske antropologije; stvarao je pod uticajem Huserla i fenomenologije, kao i filozofije egzistencije. Od 1953. do…
  • Na današnji dan umro je Sartr
    Na današnji dan, 1980. godine, umro je veliki francuski filozof, javni intelektualac, prozni i dramski pisac - Žan-Pol Sartr. Rođen je 1905, kao tinejdžera filozofiji ga je privukao esej Anrija…