petak, 07 jul 2017 14:10

Svest, mozak i svet - savremene teorije svesti

Foto: Ilustracija Foto: Ilustracija

 

U savremenoj filozofiji duha i kognitivnim neuronaukama pojavile su se teorije koje ozbiljno dovode u pitanje naše dosadašnje razumevanje svesti i kognicije. Oslanjajući se međusobno jedna na drugu, ove dve discipline pokušavaju da pruže jedan celovit i dubinski uvid u funkcionisanje našeg uma. Iz te saradnje rodile su se radikalne, ali i te kako uverljive teorije, koje se mogu svesti pod jedan zajednički naziv: teorije situacione kognicije. Postoje dve varijante ove teorije. Teorija utelovljene kognicije i teorija protežnog uma. Ono što im je zajedničko jeste uverenje da se svest i mišljenje (kognicija) ne mogu ograničiti samo na mozak, već da uključuju čitavo telo, pa čak i da se protežu izvan tela, i u svoje funkcionisanje uključuju svet.

Kognicija je utelovljena onda kada zavisi od karakteristika tela subjekta, tj. onda kada telo, u najširem smislu, igra ključnu ulogu u konstituisanju kognitivnih procesa. Može se reći da nijedna dominantna teorija u filozofiji duha ili u kognitivnim neuronaukama nije uzimala u obzir telo na ovaj način, kao bitan momenat pri posmatranju svesti I kognitivnih procesa.

U poslednjih desetak godina empirijska istraživanja u okviru teorije utelovljene kognicije doživela su impresivnu ekspanziju. Široka lepeza pojava je obuhvaćena tim naučnim, empirijskim istraživanjima, što podstiče mnoga pitanja, najpre u oblasti filozofije duha koja upravo time dobija vredan materijal za obrađivanje, dovodeći time u pitanje mnoge dominantne teorije o svesti I kogniciji. Pored svega, dakle, ova savremena teorija omogućava još i interdisciplinarnu saradnju između filozofije i posebnih nauka, pružajući time primer za druge oblasti koje treba da krenu isitm putem, jer jedino takvim zajedničkim naporom može da se stvori koherentna teorija koja će na zadovoljavajući način moći da objasni I olakša razumevanje jednog tako kompleksnog fenomena.

Ovo su neki od fenomena koji su poslužili kao inspiracija za pojavu teorije utelovljene kognicije.
1) Prilikom komunikacije sa drugima obično gestikuliramo, a gestikulacija ne olakšava samo našu komunikaciju, već I sam jezički proces koji se odvija tom prilikom, što znači da naše telo igra ključnu ulogu u jeziku, a time i mišljenju.
2) Vid često utiče na usmeravanje naših akcija, a telesni pokreti I povratne informacije koje oni proizvode su čvrsto integrisane u bar neke vizuelne procese, što znači da čitavo naše telo učestvuje u percepciji.
3) Postoje neuroni, “neuroni ogledala”, koji se aktiviraju ne samo onda kada mi preduzmemo neku akciju, već I kada samo posmatramo druge koji vrše istu tu akciju.
4) Često obavljamo neke kognitivne zadatke efikasnije, npr. prisećanje, kada se služimo našim telima ili nekim elementima iz našeg okruženja, time pojednostavljujemo prirodu kognitivnog procesa.


Ova zapažanja direktno dovode u pitanje neke tradicionalne teorije kognitivnih nauka, recimo kognitivističke teorije, koje se koncentrišu na kognitivne procese u uskom smislu, ne obazirući se na motoričke i perceptivne sisteme. Istraživanja koja se sprovode u oblasti veštačke inteligencije predstavljaju primer kognitivističkih teorija u uskom smislu. Savremena teorija utelovljene kognicije sa druge strane, dakle, razmatra kognitivne procese u širem smislu, uzimajući u obzir i motoričke i perceptivne kapacitete koje posedujemo, tj. telo, čitav ljudski organizam.

Grupa autora u knjizi "The Embodied Mind: Cognitive Science and Human Experience" ovako objašnjava ovu teoriju:

"Upotrebljavajući termin utelovljen želimo da naznačimo dve stvari: prvo da kognicija zavisi od one vrste iskustva koja podrazumeva posedovanje tela i različitih senzomotornih funkcija, i drugo, da su ovi individualni senzomotorni kapaciteti ugrađeni u jedan složeni biološki, psihološki i kulturološki kontekst."i

Teorija protežnog (produženog) uma (the extendet mind thesis) ima dodirnih tačaka sa teorijom utelovljene kognicije (embedded cognition), ali se one ipak bitno razlikuju.

Dok se teorija utelovljene kognicije bazira na ideji da kognitivni procesi zavise od tela subjekta, a ne samo od njegovog mozga, teorija "ugrađene" kognicije (embedded cognition) smatra da kognitivni procesi zavise ne samo od tela, već i od prirodne i socijalne sredine. Ove studije stavljaju naglasak na povezanost i međusobnu uslovljenost kognitivne aktivnosti subjekta i njegove fizičke, socijalne i kulturološke sredine.

Radikalna teorija protežnog uma tvrdi da se kognicija subjekta, tačnije, svest (mind) subjekta, proteže izvan granica individualnog organizma. Po ovom gledištu, fizički, socijalni, kulturološki aspekti subjektovog sveta igraju ključnu ulogu u konstituisanju njegovog kognitivnog sistema, pa i same svesti i samosvesti. Što će reći, svest i kognitivni procesi nisu ograničeni dešavanjima u lobanji, tačnije mozgu, niti im je granica telo, već se protežu van tela subjekta, u svet, okolinu sa kojom je on u interakciji. Pioniri ove teorije su Endi Klark (Andy Clark) i Dejvid Čalmers (David Chalmers), koji su je prvi putp redstavili u svom zajedničkom radu "The Extended Mind" (1998). Između ostalog, ove teorije su svoje inspiracije našle u delima mnogih filozofa 20. veka. Najpre, na umu imamo filozofe iz egzistencijalističke škole mišljenja kao što su Merlo-Ponti, Martin Hajdeger, Žan-Pol Sartr itd. koji su se bavili upravo temom svesti i njenog odnosa sa telom i sredinom, najpe u socijalnom smislu.

Obe teorije, i teorija utelovljene kognicije i teorija protežnog uma su filozofski vođene, samim tim imaju posebnu vezu sa empirijskim istraživanjima u kognitivnim naukama. Što naravno ne znači da je njihova legitimnost kao teorija manja, da su one lošije ili da je njihova istinitost manje verovatna nego istinitost nekih tradicionalnih kognitivističkih teorija, naprotiv, filozofske pozadine i premise koje ove teorije imaju  daju im obuhvatnost i spremnost da odgovore na razne izazove. Jer one uzimaju u obzir čitavo čovekovo biće, njegovu biološku, psihološku, sociološku (kulturološku) stranu. Važno je reći i to da ove teorije znatno utiču i na razne studije iz oblasti pedagogije i vaspitno-obrazovnog sistema. Na taj način radi se na jednom univerzalnom projektu koji za cilj ima da kompleksan fenomen svesti obuhvati celovito, a ne samo sa jednog redukovanog stanovišta, kao što to čine neke teorije koje pokušavaju da svedu problem svesti isključivo na, recimo, biologiju, neuronauku itd, pritom redukujući i čovekovo biće na jedan njegov aspekt, nedopustivo zanemarujući ostale.

Izvori:
https://plato.stanford.edu/entries/embodied-cognition/#EmbCogExtMinThe
https://en.wikipedia.org/wiki/Embodied_cognition#Embodiment_thesis
https://blogs.scientificamerican.com/guest-blog/a-brief-guide-to-embodied-cognition-why-you-are-not-your-brain/
Eleanor Rosch, Evan Thompson, Francisco J. Varela:The Embodied Mind: Cognitive Science and Human Experience pages 172–173. Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/Embodied_cognition#Embodiment_thesis. Prevod: Nikola Ačanski

 

Nikola Ačanski

Student filozofije, piše kratke priče i eseje; zastupljen u zbornicima; nagrađivan; živi u Novom Sadu.

Povezani članci

  • Harvard: Studija otkriva najvažniji faktor za ljudsku sreću
    75-godišnja studija sa Harvard univerziteta otkriva najvažniji faktor za ljudsku sreću Da li ste ikada čuli za studiju sa Harvarda, koja je trajala preko 75 godina i otkrila šta nas…
  • Džinovski puž može spasiti Veliki koralni greben
    Retki džinovski puž koji se hrani morskim zvezdama bi mogao biti iskorišćen za spas Velikog koralnog grebena pa je pokrenut projekat zu uzgoj hiljada primeraka te vrste, naveli su danas…
  • Naučnici: Nordijski ratnik je bila žena
    Švedski naučnici saopštili su da je testom DNK kostura u jednoj raskošnoj grobnici Vikinga u Švedskoj utvrdjeno da su to ostaci žene 30-ih godina. U grobnici su bili mač, drugo…
  • 20 godina neprocjenjivih informacija
    Svemirska sonda Kasini će 15. septembra završiti svoju izuzetnu istraživačku priču namjernim padom u Satrunovu atmosferu, čime će se okončati njena dvije decenije duga misija u svemiru, saopštila je NASA.…
  • Pogrešno je nazvati oplođenu jajnu stanicu ljudskim bićem
    Prigovori na modifikaciju embrija prkose logici: Zakoni moraju biti usmjereni prema iskorjenjivanju genetskih bolesti . Vrijeme je da razgovaramo o embriju. Mirno, ozbiljno, racionalno. Nedavno je objavljeno kako su znanstvenici…