utorak, 31 januar 2017 12:59

Jane Goodall: Život na terenu

Jane Goodall pionirka u istraživanju šimpanzi proučavala je ove životnje preko šest decenija. Zbog čega sada svoju pažnju usmerava na ljude?

U ne tako dalekoj prošlosti, naučnici su odbijali da poveruju u činjenicu da ljudi dele određene karakteristike ponašanja sa drugim životinjama. Uprkos prihvatanju Darvinovog rada, čitav vek ranije, i dalje se smatralo da postoji jasna linija koja nas razdvaja od kraljevstva životinja... Ličnost i emocije su smatrani isključivo ljudskim osobinama.

Onda se pojavila Jane Goodall žena bez diplome koja je okrenula sve to naglavce.

Upisala se na Darwin College, u Kembridžu 1962, pošto se vratila iz Tanzanije. Dve godine ranije otišla je sa sveskom i dvogledom u današnji Gombe Stream nacionalni park, a kada se vratila sa sobom je donela gomilu nalaza. Živeći među lokalnim šimpanzama već u prvim mesecima došla je do tri revolucionarna otkrića: šimpanze jedu meso, koriste oruđa i izdrađuju ih! 

Ove informacije kao i njen metod su skandalizovali akademike i etologe tog vremena. Umesto da posmatra iz daljine, mlada britanka je provela mesece integrišući se u lokalnu populaciju šimpanzi, dajući im imena i pokušavajući da razume njihove emocije.

‘‘Kada sam počela da proučavam šimpanze nije bilo nikog ko bi mi pokazao kako‘‘ seća se Goodall, šest decenija kasnije.

Rečeno joj je da je kompletnu studiju sprovela pogrešno, ali je ona ipak ostala pri svojim uverenjima.

I od tada ju ostatak načune zajednice pokušava pratiti.


’’Otišla sam kao naučnik, a vratila se kao aktivista’’


Goodall i Gombe dele neraskidivu vezu. Gotovo 60 godina, ova mala šuma u Tanzaniji, na obali jezera Tanganjika, predstavlja  dom najdugotrajnije i najdetaljnije studije divljih životinja na svetu.

 

To je čitav jedan život, da naredne generacije nisu ni videle doba pre nego što je Goodall došla u Gombe. I teško je zamisliti kako bi izledao put jednog primatologa, da nije bilo nje.

’’Kada sam imala 10 godina, sanjala sam o odlasku u Afriku, životu među životinjama i pisanju knjiga’’ kaže Goodall. ‘‘Svi su mi se smejali, jer sam bila devojčica, i nismo imali para, a Drugi svetski rat je besneo oko nas.‘‘

Iako su joj drugi govorili da smanji svoje ambicije, majka ju je savetovala da vredno radi, iskoristi šanse koje joj se nude i iznad svega nikad ne odustane!

Uprkos svemu stigla je u Gombe. Sa dvadeset i šest godina i puna energije, ali bez ikakve obuke i naučnog zvanja, Goodall je izgradila svoje ime stvarajući novi pogled na primate i tako menjajući biološki diskurs zauvek.

Tako smo prisustvovali dugom putu koji su prevalili Gombe i Jane, od fotoaparata sa filmom i beležnice, do geo-tagovanih panoramskih fotografija koje je uradio Google, čineći ih trenutno dostupnim celom svetu.

Ono što je ostalo konstanta je njena posvećenost šimpanzama. Gombe je proglašen za nacionalni park 1968., a 1977 je osnovan primatološki institut 'Jane Goodall', sa ciljem da nastavi njena pionirska istraživanja. Ali ono što Goodall nije znala, je da njen let ispod radara čeka katastrofa.

Odlazeći na konferenciju 1986, kaže ‘‘planirala sam da kao naučnik nastavim sa apsolutno idiličnim životom‘‘

''Imali smo panele o zaštiti sredine, i bila sam šokirana kada sam videla da širom Afrike, gde god su šimpanze bile proučavane, dolazilo je do deforestacije. Broj šimpanzi je opadao, ovo su bili počeci trgovine bush-mesom, šimpanze su lovljene zamkama, majke ubijane, bebe kradene i prodavane kao kućni ljubimci, ili u medicinske laboratorije, cirkuse i slično.

Takođe smo imali priliku da vidimo uslove u kojima žive šimpanze u zatočeništvu, tajno napravljene snimke iz laboratorija za medicinska istraživanja… Posle toga nisam mogla da spavam.

Na konferenciju sam ušla kao naučnik a izašla sa nje kao aktivista‘‘

 

Potrebno je celo selo da se odgoji šimpanza

Podaci Jane Goodall instituta govore da je više od milion šimpanza živelo u Afričkim šumama pre jednog veka. Danas je ta cifra oko 200 000. Gombe nije izuzetak i nalazi se n prvoj liniji fronta.

’’Kada sam u malom avionu preletela Gombe’’ kaže Goodall ‘‘to je bila prekretnica, jer to je mali nacionalni park, nekad je bio deo šumskog pojasa koji se proteže duž zapadne obale, i videla sam tada da je u potpunosti okružen golim planinama ‘‘

Četrnaest sela okružuje park, i deforestacija je bila nekontrolisana. Drva su sečena da bi se oslobodilo zemljište za poljoprivredu, što je zadalo udarac biosferi. Počelo se dešavati da se reka isuši, po rečima lokalaca. Manje drveća je značilo manje vodene pare u tropskim šumama, kako je i studija iz 2012 pokazala, tropska deforestacija rezultuje manjim padavinama.

Do 2005 oblast oko Gombea je uništena, kao što 3D mape iz tog vremena pokazuju.

U pokušaju da poprave svoju situaciju, lokalne zajednice su dovele u pitanje sopstvenu egzistenciju, kao i egzistenciju primata u Gombeu. A ovo nije bio jedninstven primer, Tanzanija se nalazi u pojasu pod najvećim rizikom od klimatskih promena u Africi.

‘‘Shvatili smo da ako ne pomognemo ljudima da poprave svoje životne situacije, ne možemo ni razmišljati o spašavanju šimpanzi‘‘ priseća se Goodall.

Jane i Institut sada posvećuju veliki deo svojih napora u očuvanju životinja, kroz saradnju sa lokalnim zajednicama, pomažući ljudima da unaprede svoj život i sačuvaju prirodna bogatstva Gombea. Zdravlje, obrazovanje i čista voda su na prvom mestu, a kada to imaju lokane zajednice se mogu posvetiti ekosistemu koji ih okružuje.

Inicijativa TACARE Jane Goodall instituta pomaže lokalnim stanovnicima u očuvanju šume, osnivajući rasadnike u svakom selu u kojima rade lokalci. Daju im seme, od koga se onda uzgajaju sadnice, koje se distribuiraju okolnim farmama. Ove sorte su idealne za ogrev, i predstavljaju dobru alternativu domaćim vrstama drveta koje raste u šumama, i koje su seljaci sekli.

’’Promeniti stav ljudi se ne može u jednom danu’’ kaže Emmanuel Mtiti, direktor programa Jane Goodall instituta u Tanzaniji, čiji je rad delom finansira US AID. ‘‘Seljaci nisu bili svesni štete koju čine, i mislili su da drveće samo tako raste.‘‘

Inicijativa je imala efekta, a vodili su je Tanzanijci na terenu, a ne neki ‘‘arogantni belci‘‘. TACARE je promenio pejzaž u ovom delu zemlje, kao što se može videti na slikama Kigalye sela napravljenim između 2005 i 2014, a koje se nalazi južno od Gombea.

Saradnja instituta sa Google Street View-om je omogućila pristup javnosti do tada nezamisliv. Sada svako može da krene u virtualnu turu oko kuće Goodall, i pogleda police pune knjiga i raznih zooloških zanimljivosti.

Ali saradnja sa Googlom je podignuta na još veći nivo zahvaljujući preduzimljivosti lokalnih seljaka poput Kashindi Msafirija iz Kigalye. On je jedan od nadzornika šume, ljudi Gombea, koji sa svojim tebletom i 360 stepeni kamerom prolazi kroz šumu i snima je.

’’Od kada sam došao, našao sam dokaze o dvoje ljudi koji seku šumu radi ogreva’’ kaže  ‘‘Kada su čuli da sam tu pobegli su i ostavili svoj alat‘‘

Nadzornici šume pored toga što je štite, dokumentuju stalne promene u parku, približavajući nas šimpanzama sa kojima je Jane provela ceo svoj život. A u čast ove saradnje jedna od šimpanzi je čak i nazvana Google.

’’Počeli smo sa 12 sela, a sada su u programu 52’’ kaže Mtiti, ‘‘Pokrivamo 1,5 miliona hektara. Ovaj nadzor je ključan za naš uspeh‘‘

’’Ovo su vrlo uzbudljiva vremena ako govorimo o tehnologiji’’ kaže Lilian Pintea sa Instituta. ‚‘‘Moramo ispričati našu priču. Dopreti do ljudi koji donose odluke, ne samo do njihovim umova podacima i statistikom, već i do njihovih srca, a da bismo to uradili moramo imati alate koji sve ovo i vizualizuju, to je ključno‘‘

’’Kada je Jane došla u Gombe, njeni osnovni alati su bili dvogled, papir i olovka. A sada možemo videti svako drvo iz svemira’’ dodaje.

 

Tehnologija spašava šimpanze Gombea

Povezivanje ljudi sa životinjama, a samim tim i sa problemima koji ih okružuju, je osnova rada Jane Goodall u poslednjih 56 godina. Tehnologija je pomogla da se istaknu problemi i izgrde odnosi između ljudi i primata. Takođe je dokazala, da uprkos teškom stanju u zaštiti sredine, pozitivne promene nisu nemuguće.

’’Jedna od najvažnijih stvari koje bi trebali shvatiti’’ kaže Goodall, ’’da se ne trebamo osećati bespomoćno pred problemima u svetu.

Trebamo shvatiti, da ako razmišljamo o posledicma i najmanjih izbora koje pravimo svakodnevno- šta kupujemo, šta jedemo, odakle to dolazi, kako je napravljeno, da li je oštetilo životnu sredinu, uzrokovalo surovost prema životinjama, robovski rad dece, pravićemo etičnije izbore.

I to ne činite samo vi. Tako razmišlja sve više ljudi širom sveta, stotine miliona ljudi, odlučujući o malim stvarima, čini pravi izbor, a to nas vodi kao novom i boljem svetu.‘‘

 

CNN

Povezani članci

  • Rodna nejednakost i dalje ovulira
    Dobar pokazatelj kvalitete prema nečemu ili nekome je način na koji kao pojedinci i društvo provodimo dan koji to nešto obilježava. Primjerice, na prvi april ljudi uživaju u zbijanju šala…
  • Nasleđe Sophie i Hansa Scholla
    Danas se prisjećamo Sophie (Sophia Magdalena, 09.05.1921. – 22.02.1943.) i Hans (Hans Fritz, 22.09.1918. – 22.02.1943.) Scholl, sestre i brata koji su bili članovi njemačkog pokreta otpora Bijela ruža. Nakon…
  • Zašto nikad neću oprostiti ratnim huškačima, zločincima, političarima
    Iz ove perspektive, 90-ih se sećam kao kroz neku maglu. Bio sam dovoljno mali, ali i svestan da se nešto dešavalo, da smo bili siromašni, da su SVI bili siromašni,…
  • U 'muslimanskom svijetu' postoji tsunami ateizma
    Thomas Mahler je nedavno intervjuirao Maryam Namazie za francuski Le Point. Freethinker je prvi objavio englesku verziju intervjua koji je podigao veliku prašinu u Francuskoj. Rođena u Teheranu 1966. godine,…
  • Festivus for the rest of us
    Za subotnji izlazak Nekima poznat iz urnebesne epizode već kultne serije Seinfield, Festivus je ustvari legitiman sekularni praznik. Prema Wikipediji, Festivus je prije svojeg pojavljivanja u Seinfieldu, bio tradicija u…