četvrtak, 30 avgust 2018 11:11

Na današnji dan streljan Sava Šumanović

NatGeo
Foto: Wikimedia Commons Foto: Wikimedia Commons

U Sremskoj Mitrovici je 30. avgusta 1942. godine streljan jedan od najboljih srpskih slikara između dva rata...

Rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao šumarski inženjer, od oca Milutina i majke Perside (1875—1968), rođene Tubić. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. Gimnaziju pohađa u Zemunu, gde počinje da se interesuje za umetnost. Kasnije će se usprotiviti očevoj želji da postane advokat i 1914. u Zagrebu upisati Višu školu za umjetnost i obrt. Ovu školu završava sa najboljim ocenama 1918. Tada počinje da javno izlaže svoja dela.

U svojim ranim delima, Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma.

Jeseni 1920. Sava je otišao u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva.

Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Godine 1924. piše studije „Slikar o slikarstvu“ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvo“, dela koja su polazište za razumevanje njegove estetike. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva.

Foto
Doručak na travi

Godine 1927. Sava Šumanović je naslikao „Doručak na travi“ koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku „Pijana lađa“ koju je izložio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega došla preko Rastka Petrovića koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor Žerikoa „Splav Meduza“. Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne.

Vraća se u Šid 1928, umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže. Njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam.

Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu.

Foto
Šid u zimu

Po povratku u Šid, 1930, slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa.

Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske i ćirilica je zabranjeno pismo, pa se Sava iz proteste ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike.

Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutru, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su posle mučenja streljani, verovatno 30. avgusta, posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu.

Njemu u čast ustanovljena je slikarska nagrada Sava Šumanović. Njegova dela možete pogledati u Galeriji slika "Sava Šumanović" Šid.

 

Izvori: National Geographic / Galerija "Sava Šumanović"

 

Pročitano 1139 puta

Povezani članci

  • Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu 26.10.1961.
    Na današnji dan 26.10.1961. Ivo Andrić dobio je Nobelovu nagradu Na današnji dan 26. oktobar 1961. Nobelovu nagradu za književnost dobio je jugoslovenski književnik Ivo Andrić i postao prvi Jugosloven…
  • Hod za ovakav život?
    Malo činjenica za tupadžije koje se svojom zatucanošću i načelnom zlobom i glupavošću zalažu za zabranu abortusa, na primeru susedne, nekad Čaušeskuove Rumunije. Kad su početkom 1960-ih počele da se…
  • Sekularnost: Ključ za unapređenje ljudskih prava
    Na prostoru bivše Jugoslavije u društvima nastalim posle rata Humanističke vrednosti ustuplie su mesto afirmisanju nacionalizama, seksizama i šovinizama zasnovanih na kolektivnom identitetu. Taj patrijarhlani kolektivni identitet podrazumeva pripadnost naciji…
  • Nikola Poljak: Bogu božje, caru carevo!
    Održani protest u Zagrebu 14. oktobra okupio je aktiviste i građane u borbi za sekularnu državu Hrvatsku. Prenosimo vam kratak govor aktiviste Nikole Poljaka ovim povodom: Promatrajući ovaj događaj, ovaj…
  • 16.10.1854. Rođen Oscar Wilde
    1854 - Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld (Oscar Wilde), najizrazitiji zastupnik larpurlartizma u engleskoj književnosti druge polovine 19. veka. Njegovo demonstrativno kršenje…