ponedeljak, 16 oktobar 2017 13:26

16.10.1854. Rođen Oscar Wilde

Foto: Oscar Wilde Foto: Oscar Wilde

1854  -  Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld (Oscar Wilde), najizrazitiji zastupnik larpurlartizma u engleskoj književnosti druge polovine 19. veka. Njegovo demonstrativno kršenje viktorijanskih društvenih konvencija završilo se dvogodišnjom kaznom zatvora (1895) zbog homoseksualnosti. Umro je u Parizu 1900. 

Tokom 1875/1876. godine Vajld je objavio poeziju u nekoliko literarnih magazina. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca i nastavio sa objavljivanjem poezije, a 1878. je dobio Nagradu za englesku književnost. Ubrzo je napustio Oksford i otišao u London, gde je polako stekao popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta, 1882. godine je otišao da predaje u Americi. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu.

Godine 1890. objavio je svoje najčuvenije delo, roman „Slika Dorijana Greja“.

Oskar Vajld je talentovano šokirao London, neprestano. Kada ga je na premijeri jedne njegove drame publika ogromnim aplauzom izmamila na binu, izašao je pušeći cigaretu, što je u to vreme bilo novo i drsko ponašanje. Zatim je zahvalio publici na „inteligentnom prijemu ove predivne drame, vidim da vam se svidela skoro koliko i meni“.
Skromnost mu nije bila vrlina, pa je izjavio: „Na putovanja uvek nosim svoj dnevnik. U vozu mi je potrebno senzacionalno štivo.“ Kada se 3. januara 1882. godine iskrcao u Ameriku, na carini je teatralno izjavio: „Nemam ništa da prijavim osim svog genija.“ „Volim London!“, rekao je jednom, „Komponovan je od divnih idiota i briljantnih ludaka, baš onako kako društvo treba da izgleda“.
Verujući da ništa nije tako uspešno kao preterivanje, bio je sklon uživanjima u jelu i piću, novcu, zabavama. Satima je mogao da zabavlja publiku smišljajući priče „u letu“, vesele prirode, zabavan, duhovit, dečačkog duha. „Želim da probam sve plodove iz svetske bašte!“, izjavio je nadahnuto, ne znajući da će mu ta želja doći glave. Naime, šokiranje Londona otišlo je predaleko onda kada je kao srećno oženjen i otac dva sina, spoznao svoju homoseksualnost zahvaljujući sedamnaestogodišnjem zavodniku Robiju Rosu. Ros je do kraja ostao njegov najverniji prijatelj, ali ne i najveća ljubav.
Jedna od najvećih romansi viktorijanskog doba bila je ljubavna veza između Oskara Vajlda i mladog lorda Alfreda Daglasa, zvanog Bouzi. Bouzi je najpre bio očaran romanom „Slika Dorijana Greja“. Dvostruko mlađi od Vajlda, dekadentni lord anđeoskog lica, zaveo je pisca i postao njegova najveća ljubav. Bouzijev otac, markiz od Kvinsberija, autoritaran, ali i uticajan, rešio je da uništi Vajlda, podigavši tužbu protiv njega. Vajldu je sudija zbog „nakaznog ponašanja“ izrekao kaznu: dvogodišnji prinudni rad. Bouzi je Vajlda uvukao u krug mladih muških prostitutki, sa kojima je orgijao s vremena na vreme, neke od njih Bouzijev otac je kasnije potplatio da svedoče na sudu o Vajldovoj perverznosti. Zatvoren je 25. maja 1895. i pušten 18. maja 1897. godine. Viktorijanski London je tada okrenuo leđa Oskaru Vajldu, lordu reči, dotadašnjem najomiljenijem žitelju. 

Poznata dela:  "Slika Dorijana Greja", "Važno je zvati se Ernst", "Idealan muž", "Srećni princ i druge priče")

 

Beta / Wiki

Pročitano 113 puta

Povezani članci

  • Festivus for the rest of us
    Za subotnji izlazak Nekima poznat iz urnebesne epizode već kultne serije Seinfield, Festivus je ustvari legitiman sekularni praznik. Prema Wikipediji, Festivus je prije svojeg pojavljivanja u Seinfieldu, bio tradicija u…
  • Sekularnost: Ključ za unapređenje ljudskih prava
    Na prostoru bivše Jugoslavije u društvima nastalim posle rata Humanističke vrednosti ustuplie su mesto afirmisanju nacionalizama, seksizama i šovinizama zasnovanih na kolektivnom identitetu. Taj patrijarhlani kolektivni identitet podrazumeva pripadnost naciji…
  • Maknuta je vulgarna riječ, a netrpeljivost ostaje
    U proteklih tjedan dana, pozamašan broj ljudi probudio se s blokiranim profilima na Facebooku ukoliko su napisali jednu riječ. Time su rasprave o slobodi govora i govoru mržnje dobile novi…
  • Nikola Poljak: Bogu božje, caru carevo!
    Održani protest u Zagrebu 14. oktobra okupio je aktiviste i građane u borbi za sekularnu državu Hrvatsku. Prenosimo vam kratak govor aktiviste Nikole Poljaka ovim povodom: Promatrajući ovaj događaj, ovaj…
  • Beograd: Rastući znaci fundamentalizma – demokratski i feministički odgovori
    Obraćanjem novinarima i aktivistima u Media centru 13.10. počela je trodnevna konferencija "Rastući znaci fundamentalizma – demokratski i feministički odgovori". „Feministički pokret identifikovao je, kako na globalnom tako i regionalnom…