ponedeljak, 16 oktobar 2017 13:26

16.10.1854. Rođen Oscar Wilde

Foto: Oscar Wilde Foto: Oscar Wilde

1854  -  Rođen je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld (Oscar Wilde), najizrazitiji zastupnik larpurlartizma u engleskoj književnosti druge polovine 19. veka. Njegovo demonstrativno kršenje viktorijanskih društvenih konvencija završilo se dvogodišnjom kaznom zatvora (1895) zbog homoseksualnosti. Umro je u Parizu 1900. 

Tokom 1875/1876. godine Vajld je objavio poeziju u nekoliko literarnih magazina. Godine 1876. ponovo se našao u Irskoj zbog smrti oca i nastavio sa objavljivanjem poezije, a 1878. je dobio Nagradu za englesku književnost. Ubrzo je napustio Oksford i otišao u London, gde je polako stekao popularnost među književnicima. Stekavši popularnost kao književnik i esteta, 1882. godine je otišao da predaje u Americi. Posle povratka iz Amerike živeo je nekoliko meseci u Parizu.

Godine 1890. objavio je svoje najčuvenije delo, roman „Slika Dorijana Greja“.

Oskar Vajld je talentovano šokirao London, neprestano. Kada ga je na premijeri jedne njegove drame publika ogromnim aplauzom izmamila na binu, izašao je pušeći cigaretu, što je u to vreme bilo novo i drsko ponašanje. Zatim je zahvalio publici na „inteligentnom prijemu ove predivne drame, vidim da vam se svidela skoro koliko i meni“.
Skromnost mu nije bila vrlina, pa je izjavio: „Na putovanja uvek nosim svoj dnevnik. U vozu mi je potrebno senzacionalno štivo.“ Kada se 3. januara 1882. godine iskrcao u Ameriku, na carini je teatralno izjavio: „Nemam ništa da prijavim osim svog genija.“ „Volim London!“, rekao je jednom, „Komponovan je od divnih idiota i briljantnih ludaka, baš onako kako društvo treba da izgleda“.
Verujući da ništa nije tako uspešno kao preterivanje, bio je sklon uživanjima u jelu i piću, novcu, zabavama. Satima je mogao da zabavlja publiku smišljajući priče „u letu“, vesele prirode, zabavan, duhovit, dečačkog duha. „Želim da probam sve plodove iz svetske bašte!“, izjavio je nadahnuto, ne znajući da će mu ta želja doći glave. Naime, šokiranje Londona otišlo je predaleko onda kada je kao srećno oženjen i otac dva sina, spoznao svoju homoseksualnost zahvaljujući sedamnaestogodišnjem zavodniku Robiju Rosu. Ros je do kraja ostao njegov najverniji prijatelj, ali ne i najveća ljubav.
Jedna od najvećih romansi viktorijanskog doba bila je ljubavna veza između Oskara Vajlda i mladog lorda Alfreda Daglasa, zvanog Bouzi. Bouzi je najpre bio očaran romanom „Slika Dorijana Greja“. Dvostruko mlađi od Vajlda, dekadentni lord anđeoskog lica, zaveo je pisca i postao njegova najveća ljubav. Bouzijev otac, markiz od Kvinsberija, autoritaran, ali i uticajan, rešio je da uništi Vajlda, podigavši tužbu protiv njega. Vajldu je sudija zbog „nakaznog ponašanja“ izrekao kaznu: dvogodišnji prinudni rad. Bouzi je Vajlda uvukao u krug mladih muških prostitutki, sa kojima je orgijao s vremena na vreme, neke od njih Bouzijev otac je kasnije potplatio da svedoče na sudu o Vajldovoj perverznosti. Zatvoren je 25. maja 1895. i pušten 18. maja 1897. godine. Viktorijanski London je tada okrenuo leđa Oskaru Vajldu, lordu reči, dotadašnjem najomiljenijem žitelju. 

Poznata dela:  "Slika Dorijana Greja", "Važno je zvati se Ernst", "Idealan muž", "Srećni princ i druge priče")

 

Beta / Wiki

Pročitano 342 puta

Povezani članci

  • 1956. u Beogradu prvi put emitovan TV prenos
    Na današnji dan 09.07.1956. u Beogradu je emitovan prvi eksperimentalni TV prenos povodom proslave stogodišnjice rođenja Nikole Tesle. Program iz privremenog studija u Institutu "Nikola Tesla" građani su pratili na…
  • Protest zbog izgradnje crkve ponovo u naselju Stepa Stepanović
    Udruženje stanara naselja "Stepa Stepanović" u Beogradu najavilo je danas da će u subotu, 30. juna, nastaviti svoj protest protiv izgradnje crkve u tom naselju na mestu na kojem je…
  • Beograd: Danas se održava Parada ponosa
    Parada ponosa Srbije pod sloganom "Matičarka, normalno" počeće danas u 11 časova šetnjom od Pionirskog do Studentskog parka u Beogradu.Učesnici će tokom Parade zatražiti donošenje zakonskog okvira, kojim će se…
  • Španija: Humani pristup humanitarnoj krizi
    Španska mornarica je tokom vikenda 27.05. preuzela 366 migranata iz Sredozemnog mora. Saopštili su da je brod spasilačke službe presreo četiri mala broda sa 73 migranta, dodajući da je prethodno…
  • Kritički Manifesto
    Maltene se ne posvađah sa prijateljicom koja je tvrdila da je fašizam već u Srbiji! Šokiran i unezveren, skrenuo sam prilično nevešto sa teme pričom o aktuelnim konkursima za projekte...Potpuni…