ponedeljak, 29 oktobar 2018 13:52

Proglašena Turska Republika 29.10.1923.

Na današnji dan 1923. proglašena Turska Republika, a Mustafa Kemal Ataturk za njenog prvog predsednika

Mustafa Kemal paša Ataturk (turski: Mustafa Kemal Atatürk; Solun, 19. mart 1881 — Istanbul, 10. novembar 1938), bio je osnivač moderne Turske i služio je kao njen prvi predsednik od 1923. do njegove smrti 1938. Ideološki sekularista i nacionalista, njegove politike i teorije su postale poznate kao kemalizam. Sprovodio je politiku pozapadnjivanja, potiskujući religiju, uvodeći zapadnu modu, emancipujući žene, namećući prezimena, reformišući pravni sistem i zamenjujući arapsko pismo latiničnim.
Rođen je u Solunu, u Grčkoj koja je bila pod kontrolom Turaka, bio je posvećen vojnoj službi - bio je jedan od najboljih diplomaca u vojnoj akademiji. Kao mladi oficir kritikovao je vladu Osmanskog carstva i ušao je u Turski nacionalni komitet jedinstva i napretka. Ipak, tokom Prvog svetskog rata ratovao je za vladu, pobedivši Saveznike na Galipolju. Kad je konačna saveznička pobeda dovela britanske, francuske i italijanske trupe u Anatoliju, bio je zadužen da tamo povrati red, te je iskoristio priliku da podstakne narod protiv savezničkih napadača. Nakon poraza i naknadnog raspuštanja carstva, on je predvodio Turski nacionalni pokret, koji se odupirao podeli turske teritorije među pobedničkim snagama saveznika. Grčka i Jermenija koje su turskim porazom dobile nove teritorije, suprotstavile su se turskim nacionalistima, ali on je uspostavio privremenu vladu u današnjoj prestonici Turske, Ankari, i savladao sav otpor u ratu koji se kasnije nazvan Turski rat za nezavisnost. On je zatim ukinuo oronulo Osmansko carstvo i proglasio je 1923. uspostavljenje Turske Republike na njegovom mestu.

Ataturkova reforma

Kao predsednik novoformirane Turske Republike, Ataturk je inicirao rigorozni program političkih, ekonomskih i kulturnih reformi sa ciljem izgradnje moderne, progresivne, i svetovne nacionalne države. On je učinio osnovno obrazovanje slobodnim i mandatornim i otvorio hiljade novih škola širom zemlje. On je isto tako uveo latinično zasnovan turski alfabet, zamenjujući stari Otomanski turski alfabet. Turske žene su ostvarile ravnopravna građanska i politička prava tokom Ataturkovog predsedništva, ranije od mnogih zapadnih zemalja. Specifično, ženama je omogućeno pravo da glasaju na lokalnim izborima Zakonom br. 1580 dana 3. aprila 1930, a nekoliko godina kasnije, 1934, puno univerzalno pravo glasa.
Njegova vlada je nastojala da stvori homogenu i jedinstvenu naciju. Pod Ataturkom, vršen je pritisak na neturske manjine da govore turski u javnosti, neturski toponimi i prezimena pripadnika manjina su menjani u turske oblike.
Turski parlament mu je dodelio prezime Ataturk („otac Turaka“) 1934, kao znak priznanja za ulogu koju je igrao u izgradnji moderne turske Republike. Tokom 1937, pojavili su se prvi znaci pogoršavanja Ataturkovog zdravlja. Početkom 1938, dok je bio na putu za Jalovu, ozbiljno se razboleo i otišao je u Istanbul radi lečenja. Dijagnozirana mu je ciroza jetre. Umro je 10. novembra 1938. u palati Dolmabahče, u Istanbulu, gde je i proveo poslednje dane života. U njegovu čast, svi satovi u palati su zaustavljeni i pokazuju 9:05 časova ujutru, vreme kada je on preminuo. Nasledio ga je kao predsednika njegov dugogodišnji premijer Mustafa Ismet Ineni i odata mu je počast državnim pogrebom. Godine 1953. je izgrađen i otvoren njegov mauzolej, koja je okružen parkom zvanim Park mira u čast njegovog poznatog izraza „Mir u kući, Mir u svetu”.
Godine 1981, za stogodišnjicu Ataturkovog rođenja, njegovo sećanje su počastvovali UN i Unesko, koji su je proglasili Godinom Ataturka u svetu i usvojili Rezoluciju o Ataturkovoj stogodišnjici, opisujući ga kao „vođu prve borbe protiv kolonijalizma i imperijalizma” i kao „izuzetnog promotera osećaja razumevanja između naroda i trajnog mira među narodima sveta i da je celog života radio na razvoju harmonije i saradnje između naroda bez pravljenja razlika”. Ataturk je komemorisan mnogim spomenicima širom Turske, kao i u brojnim zemljama širom sveta gde su mesta imenovana u njegovu čast. Elefterios Venizelos, bivši premijer Grčke, predložio je Ataturkovo ime 1934. godine za Nobelovu nagradu za mir.

Pogledajte video sa zanimljivostima iz istorijske i moderne Turske:

Video

Povezani članci

  • Ludnica bez zidova
    Nedavnim dopisom Katehetskog ureda Splitsko-Makarske nadbiskupije, postalo je jasnije koliko je odgojno obrazovni sustav preplavljen utjecajem Crkve u Republici Hrvatskoj. Razni dopisi, pritisci i nametanje vjerske indoktrinacije su postali svakodnevica…
  • Dajte vi nama bruto platu na ruke, pa ćemo lako
    Kako Tanjug javlja, prosečna neto plata u Srbiji u maju 2018. bila je 50.377 dinara. Naravno, bruto plata je značajno viša od toga i iznosi skoro 70.000 dinara.Kada uračunamo porez…
  • Nasleđe Sophie i Hansa Scholla
    Danas se prisjećamo Sophie (Sophia Magdalena, 09.05.1921. – 22.02.1943.) i Hans (Hans Fritz, 22.09.1918. – 22.02.1943.) Scholl, sestre i brata koji su bili članovi njemačkog pokreta otpora Bijela ruža. Nakon…
  • Festivus for the rest of us
    Za subotnji izlazak Nekima poznat iz urnebesne epizode već kultne serije Seinfield, Festivus je ustvari legitiman sekularni praznik. Prema Wikipediji, Festivus je prije svojeg pojavljivanja u Seinfieldu, bio tradicija u…
  • Tribina Sekularnost i ljudska prava
    "Sekularnost i ljudska prava" u okviru manifestacije NašPrajd koju je organizovala Panonska platforma za ljudska prava, Novi Sad.