četvrtak, 25 oktobar 2018 15:57

Da li je humanizam sekularan?

Anketa Anketa

U slobodnoj onlajn anketi sa pitanjem da li humanizam nužno mora biti sekularan, naši čitaoci su većinom odgovorili sa da (74% da i 36% ne). Međutim, prema definiciji humanistička misao nije nastala u sekularnom okruženju, niti je nužno nereligijska. Zato smo u nastavku izdvojili par reči o humanizmu.

Čovekova potreba za humanističkom misli

Razvoj robnonovčane privrede u okvirima feudalnog društva i postepeno pretvaranje srednjevekovnog građanskog staleža u građansku klasu doveli su do novih pojava i u kulturi. Ta srednjevekovna, pretežno, crkvena kultura nije mogla da zadovolji potrebe novonastale građanske klase kojoj su bila potrebna stvarna naučna saznanja. Zato je građanstvo pomagalo razvitak prirodnih nauka koje su bile zapostavljene u srednjem veku.
Javljaju se nova filozofija, književnost i umetnost. Svuda se ističe čovek kao glavni predmet interesovanja nauke književnosti i umetnosti. Čovekova sreća i blagostanje postali su centralni motiv stvaralaštva u novoj kulturi koja se naziva humanizam. Humanisti su se ugledali na grčku i rimsku kulturu, tako da se savremenicima činilo kao da se antička kultura prosto obnavlja.

Ilustracija 

Sekularni humanizam

Ovaj pojam predstavlja filozofiju koja ističe razum, etiku, pravdu, filozofski naturalizam, pri čemu kritikuje religijske dogme, natprirodno, pseudonauku i sujeverje/predrasude kao temelje morala i donošenja odluka. Zastupa da su ljudska bića sposobna da budu etična i moralna bez religije i božanstva, te afirmiše sposobnost i odgovornost ljudskih bića da vode smislene i etične živote. Samo delimično se razlikuje od renesansnog humanizma.

Izraz "sekularni humanizam" se počeo koristiti u 20. veku kako bi se razlikovao od religijskog humanizma. Kao pokret počeo se organizovati u dvadesetim godinama 20. veka. Zasniva se na prosvetiteljskom principu slobode pojedinca, koji ukazuje na emancipaciju pojedinca od tradicionalnih kontrola od strane porodice, religije i države, sve više osnažujući svakoga od nas da uredi uslove svog života.

Kao što i sam naziv sugeriše, sekularni humanisti se zalažu za sekularizam, odnosno odvojenost religija i religijskih zajednica od javnog života, prostora i institucija. Neki sekularni humanisti, pak, odbacuju taj naziv te umesto toga koriste izraz Humanizam sa velikim H.
Ova filozofija je informisana od strane nauke, inspirisana umetnošću i motivisana saosećanjem. Potvrđujući dostojanstvo svakog ljudskog bića, podržava maksimizaciju individualne slobode i mogućnost njene saglasnosti sa društvenom i planetarnom odgovornošću. Ne pretpostavlja da su ljudi urođeno zli ili urođeno dobri, niti predstavlja ljude kao superiorne u odnosu na prirodu. Umesto toga, humanistička životna filozofija naglašava odgovornost čovečanstva i etičke posledice ljudskih odluka.
Ovaj pogled na svet je blizak slobodoumnosti, ateizmu, agnosticizmu, skepticizmu, racionalizmu i nereligioznosti. Smatra se da svoje filozofske korene vuče iz presokratovske grčke filozofije i prosvetiteljstva.
Sekularni humanizam je sveobuhvatna životna filozofija koja uključuje naturalističku filozofiju,  naučno tumačenje univezuma i posledični etički sistem.
Sekularni humanisti smatraju da je etika posledična, te da se procenjuje na osnovu rezultata. Ovo je u suprotnosti sa takozvanom komandnom etikom, u kojoj se ispravno i pogrešno unapred definiše i pripisuju božanskom autoritetu. Sekularni humanisti teže da razviju i poboljšaju svoje etičke principe ispitivanjem rezultata koje ostvaruju u realnim životima.