četvrtak, 29 jun 2017 13:49

Švedska: Rodno-neutralni vrtići “proizvode” uspešniju decu

Foto: Ilustracija - dečak i njegovi autići Foto: Ilustracija - dečak i njegovi autići

 U nekolicini javnih vrtića u Švedskoj, igračke nikada nisu podeljene u tradicionalne rodne grupe. Lutke i kolica za bebe slobodno se mešaju sa automobilima i drvenim kockama. Na plakatima, kamioni sa prikolicama su pored nakita od bisera, bionički robot nosi suknju balerine, i ne postoji ženska ili muška Barbika koja pere sudove – to je skelet.

 Ovim švedskim rodno-neutralnim vrtićima upravlja Lotta Rajalin, koja je fotografije i opisane postere pokazala na nedavnom TEDx Talk. Takođe je objasnila da u njenim vrtićima deca mogu da se uključe u sve vrste aktivnosti, i da se podstiču da istraže pun spektar svojih emocija. Od devojčica se ne očekuje da uguše bes, a dečaci nisu pod pritiskom da progutaju svoje suze. Svoj deci je dozvoljeno da budu besmisleni ili uredni, grubi ili pasivni, kako god im odgovara.

 Šta mi radimo u našim vrtićima, ne stavljamo etikete na decu. Ne kažemo, Frida, ona je tako lepa, slatka i korisna, a Muhamed je tako divlji i težak”, kaže Rajalin publici. Vaspitači su obučeni da izbegavaju pričanje o devojčicama i dečacima, i umesto toga pričaju o ljudima, deci, ljudskim bićima i prijateljima. “Hen” je i dalje retko korišćena rodno-neutralna zamenica, koja se prvi put počela koristiti 1960-tih godina, a pre dve godine ulazi u zvanični rečnik, zamenjujući han (on) i hon (ona).

 Takvi napori se verovatno isplate. U maloj studiji, objavljenoj u Žurnalu eksperimentalne dečije psihologije, istraživači na Uppsala univerzitetu u Švedskoj izveštavaju da deca, koja su pohađala jedan od rodno-neutralnih vrtića, više verovatno će se igrati sa nepoznatom decom suprotnog pola, i manje je verovatno da će na njih uticati kulturološki uslovljeni rodni stereotipi, u poređenju sa decom koja su pohađala druge vrtiće. Testovi pokazuju da deca iz rodno-neutralnih vrtića, podjednako kao i deca iz drugih vrtića, grupišu ljude po polu, ali nisu povezivali tradicionalne asocijacije koncepta “muško” i “žensko” u istom stepenu. Tokom zadatka, na primer, manje su pravili izbore u skladu sa kulturnim normama, kada su im pokazivane slike dečaka ili devojčica, pantalona ili haljina.

 Rezultati pokazuju da, iako rodno-neutralna pedagogija sama po sebi ne može smanjiti tendenciju dece da koriste pol za kategorizaciju ljudi, smanjuje njihovu tendenciju za rodne stereotipe i rodnu segregaciju, što im proširuje mogućnosti”, objašnjava u svom saopštenju u Uppsala novostima Ben Kenward, istraživač psihologije na Uppsala univerzitetu i Oxford Brookes univerzitetu.

Buduće studije su neophodne kako bi se utvrdilo da li rodno-neutralno predškolsko obrazovanje vodi ka većem uspehu” objašnjava on dalje Quartzu, “ali dokazi idu u tom pravcu. Ono što možemo reći, zasnovano na razgovorima sa ovom decom, je da su otvoreniji za određena iskustva nego deca iz tipičnih škola. Uzimajući u obzir da se deca razvijaju kroz igru i kroz interakciju sa vršnjacima, i da su mnoge aktivnosti (poput igranja sa kockama) koje promovišu razvoj, tradicionalno rodne, bilo bi razumno pretpostaviti da će ovo verovatno poboljšati razvoj dece i njihov budući uspeh.”

 Puno studija istraživalo je načine na koji su rodne pretpostavke u učionici podjednako štetne i za dečake i za devojčice. U istraživanju, na primer, autori ističu da su samo dečaci, ne i devojčice, obično podstaknuti da se igraju sa kockama, što utiče na razvoj prostornih veština; dok se od devojčica očekuje da se pokore instrukcijama odraslih, što je osobina povezana sa boljim akademskim postignućem. Psiholozi su takođe utvrdili da kada učitelj ili učenik veruju da većina dečaka ne može da sedi dovoljno dugo i čita, ili možda nema samo-disciplinu neophodnu za uspeh u strukturiranom okruženju, čini se da to negativno utiče na ocene dečaka.

 Kenward priznaje da je uzorak Upsala studije mali. Rodno-neutralni vrtići su retki, čak i u zemlji koja se kotira kao 4. na listi rodno ravnopravnih društava u svetu. Istraživači su intervjuisali 80 dece, uzrasta od 3 do 6 godina; 30 su pohađali rodno-neutralne vrtiće i 50 druge dve tipične vrste vrtića.

 Čini se da prethodna istraživanja podržavaju zaključke studije. U istraživanju objavljenom 2010. godine u Dečijem razvoju, na primer, deca obraćaju više pažnje na pol i manje je verovatno da će se igrati sa decom suprotnog pola, kada njihovi učitelji ističu razlike između devojčica i dečaka.

Tokom 1998. godine, izmena švedskog zakona o prosveti zahtevala je da javne škole na svim nivoima počnu da promovišu rodno-neutralne principe i stilove podučavanja. Od tada Rajalin preuzima vodeću ulogu u pionirskoj politici za vrtiće. “Ne kreću se samo predškolske ustanove u ovom pravcu” govori Kenwar Quartz. “Sve švedske predškolske ustanove su prilično u pravu iz perspektive drugih zemalja”.

 Prirodno, Rajalin se suočila sa kritikom svog progresivnog pristupa. “Postoji puno pisama, e-mejlova, blogova”, rekla je za The New York Times 2012. “Ali ne postoji puno argumenata; uglavnom je to samo bes.”

Međutim, za vaspitača ne postoji ništa oko čega vredi diskutovati u uklanjanju proizvoljnih ograničenja o tome čemu deca pristupaju i kako zamišljaju sebe. Održavanje dece otvorenima za sve što život pruža, ključni je princip pedagoške filozofije predškolskih ustanova. “Ništa ne oduzimamo”, kaže Rajalin u svom TEDx govoru. “Mi samo dodajemo.”

 

Pripremila: Milana Dželetović

Izvor: qz.com

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Povezani članci

  • Imamo li slobodnu volju?
    Da li je slobodni izbor realnost, ili je samo iluzija? Jedno od najstarijih pitanja u psihologiji, i u drugim oblastima kao što je filozofija, je da li ljudi imaju slobodnu…
  • Psihologija: zašto je toliko mnogo ljudi protiv GMO
    Naučnici tvrde da GMO ne predstavljaju problem. No, javnost misli drugačije. Da li su naši strahovi racionalni? Kada pomislite na ljude koji negiraju nauku, možda će vam na um pasti…
  • Kako psihologija daje smisao ludilu politike?
    Šta nam istraživanja govore o psihologiji politike? Ispostavlja se da postoji solidna količina rada u ovom fascinantnom polju, ispitivanje crta ličnosti političara, psihologija glasanja, pa čak i različiti pogledi na…
  • Šta čini uspešnu demokratiju
    Socijalna psihologija se ponosi time da je naučna, na podacima bazirana disciplina. Ipak, nema puno empirijskog rada o tome šta čini dobru demokratiju. Osim toga, demokratija je, u izvesnom smislu,…
  • Milgram i psihologija poslušnika
    Dobri ljudi, zla dela - Šta dobre ljude navodi da učine užasne stvari? Može li bilo ko postati monstrum? Volimo da mislimo da samo neobični i užasni ljudi rade loše…