ponedeljak, 26 jun 2017 18:18

Interslovenski, da se svi Sloveni razumeju

Beta
Foto: Ilustracija Foto: Ilustracija

Pričaj interslovenski da te svi Sloveni razumeju, ideja je od koje je pošao profesor informatike na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu Vojteh Merunjka koji sa timom kolega iz inostranstva privodi kraju projekat veštačkog jezika koji bi bez učenja i problema spontano razumeli svi Sloveni.

Jezik nazvan medjuslovenski ili interslovenski ima već 37.000 reči, pojednostavljenu gramatiku kako probleme ne bi pravile specifičnosti pojedinih slovenskih jezika i nekoliko ljudi koji njime govore, a kako je Merunjka kazao Češkom radiju, ima i prve strance zainteresovane da ga nauče privrednike iz Kine i Hrvatske.

"U prošlosti su panslavisti mislili da će nastati nekakav superslovenski jezik na kome će se objavljivati knjige, igrati pozorišne predstave i ne znam šta sve još. To je besmisleno. Ništa ne može da zameni čisti češki, ruski ili poljski jezik, jer svaki od njih ima svoje emocije i svoju magiju", kazao je Merunjka.

Interslovenski jezik polazi od 15 slovenskih jezika i iz njih po matematičkom modelu veštački bira reči, a gramatiku pojednostavljuje maksimalno kako bi svima bila razumljiva.

"Rečnik pravimo statističkom metodom. Pogledamo kako se šta kaže u svakom od 15 jezika, imamo koeficijente šta više ili manje liči na šta, koliko je brojan narod i rezultat je rečnik", rekao je Merunjka.

Cilj projekta je da se olakša sporazumevanje ne samo medju Slovenima već i sa strancima a prvi zainteresovani za udžbenik gramatike i rečnik su kineski privrednici u Hrvatskoj, pošto bi im interslovenski omogućio poslovnu komunikaciju i razumevanje na prostoru širem od jedne slovenske zemlje.

Prema tvrdnjama idejnih tvoraca slovenskog esperanta, učenje sledećeg slovenskog jezika kasnije bi bilo daleko lakše i brže.

Merunjka je sa kolegama već na početku projekta proverio potencijalne efekte kada je tokom letovanja, na obali Mrtvog mora gde su za turiste uputstva i table samo na engleskom jeziku, postavio i interslovensko upozorenje: "Bezplatny vstup na otkryty hotelovy bazen jest od 8:00" i "Hotel takože imaje svoju privatnu plažu".

"Uspeh medju turistima iz slovenskih zemalja da to razumeju kretao se oko 80 odsto", rekao je Merunjka.

Vatreno krštenje interslovenski jezik ima u filmu "Obojena ptica" koji češki režiser Vaclav Marhoul snima po istoimenom romanu iz 1965. godine američkog pisca jevrejsko-poljskog emigranta Ježija Kosinjskog.

"Pisac navodi da se radnja romana odvija negde na istoku Evrope gde ljudi govore čudnim dijalektom. Iz raznih nagoveštaja u knjizi proizilazi da je to negde na granici Ukrajine i istočne Poljske. Poigravao sam se sa idejom nekakvog slovenskog esperanta a onda sam otkrio da takav projekt već postoji. Nije takav da čovek može da priča odmah, interslovenski je jezik i mora da se nauči, nije lako govoriti na njemu ali razume se u startu", kazao je režiser Marhoul.

Film "Obojena ptica" na interslovenskom jeziku imaće češke i engleske titlove a svetska premijera očekuje se u maju 2019. godine.

Povezani članci

  • „Važnost pojavljivanja ovakve knjige očituje se u društveno-duhovnom kontekstu našeg vremena.“
    Umirovljeni sveučilišni profesor dr.sc. Josip Sruk, u svojoj 90-oj godini života napisao je knjigu pod nazivom "Zašto nisam vjernik-Eseji o vjerovanju, djelovanju i budućnosti religije“. Kako sam navodi, knjigu nije…
  • Rodna nejednakost i dalje ovulira
    Dobar pokazatelj kvalitete prema nečemu ili nekome je način na koji kao pojedinci i društvo provodimo dan koji to nešto obilježava. Primjerice, na prvi april ljudi uživaju u zbijanju šala…
  • ŠTA MLADI U SRBIJI ŽELE?
    Odgovor na ovo pitanje je očigledan i neupitan, utemeljen u brojnim istraživanjima koja se odnose na mlade. U njima je većina mladih rekla šta želi: porodicu i posao. Muči ih…
  • Nasleđe Sophie i Hansa Scholla
    Danas se prisjećamo Sophie (Sophia Magdalena, 09.05.1921. – 22.02.1943.) i Hans (Hans Fritz, 22.09.1918. – 22.02.1943.) Scholl, sestre i brata koji su bili članovi njemačkog pokreta otpora Bijela ruža. Nakon…
  • Gori Koliko Prosveta treba da se Menja
    Možda bi prikladniji naziv ovog teksta bio Gori Koliko ova Zemlja treba da se menja, ali svi nekako znamo tu pesmu. Sem vladajućih donosilaca odluka, njima je ok da čovek…