sreda, 21 jun 2017 14:25

#WithRefugees – Svetski dan izbeglica

Ilustracija Ilustracija

#WithRefugees – Svetski dan izbeglica

Obeležen je Svetski dan izbeglica. Izdvajamo jedan intervju kao deo priče koju je naša ekipa spremila ovim povodom prošle godine - intervju sa Duškom.
On je umeđuvremenu prošle godine emigrirao iz Srbije u Nemačku. Tamo radi i živi sa svojom suprugom i decom koji su mu se pridružili pre nekoliko nedelja.
Podelio je sa nama svoju priču o ratu:

"Otišli smo iz Like, Korenica. Bilo je to 1995. godine u Oluji. Ja sam tada imao 17 godina. Pobegli smo od pucanja, bežali smo od hrvatske vojske. Nije bilo organizovano, bilo je spontano – kao sad će doći ustaše, bolje da krenemo pa ćemo se vratiti. Spakovali smo malo mesa, brašna da se sklonimo prvo malo u šumu pa da se posle vratimo. Tako smo posle išli od jednog do drugog grada kroz Hrvatsku, pa smo onda prešli u Bosnu. Kada smo stigli u Banja Luku postalo je jasno da idemo za Srbiju. Do tada meni to nije bilo jasno. Oluja je počela 5. avgusta, mi smo krenuli između 5. i 6. avgusta bilo je 4 sata ujutru. Putovali smo tačno 15 dana do Srbije. Kada smo došli u Srbiju policija je, po uputstvima vlade Slobodana Miloševića sve nas trebala da smesti na Kosovo. Mi koji smo uspeli da se isključimo nekako iz te kolone smestili smo se u selo u blizini Kragujevca, tu smo bili dve – tri nedelje, ne znam ni ja. Pa smo otalen pobegli u Vojvodinu jer smo tamo imali neku rodbinu u Somboru.
Nismo svi krenuli zajedno pošto su moj stariji brat, sestra i otac bili u vojsci nekadašnje Srpske Krajine  i mi smo krenuli bez njih. Onda smo usput pokupili stariju sestru, a brata smo našli u Banja Luci. Otac nam se pridružio na putu do Srbije.
Ne, ne. Ja bar sam bio ubjeđen da ćemo se mi vratiti kad-tad. Mislio sam – samo da prođe ovo pucanje i onda ćemo se mi vratiti. Tako da nisam bio uopšte svestan da se više nećemo vraćati.
Nije baš išlo bez problema, ljudi k'o ljudi. Da smo ostali tamo dole u Srbiji, ja mislim da se ne bih mogao nikako priviknuti na taj mentalitet tamo. Bili su nekako skroz drugačiji. Kada smo došli u Vojvodinu, opet tu je bilo drugačije jer u tom gradu  Somboru, gde smo izbegli ima više nacija - tamo su i Srbi i Mađari i Bunjevci i tako dalje. E sad ljudi su ko ljudi - neki su nas prihvatili, neki nisu a neki su bili ravnodušni. Ali ja sam ipak stekao utisak da je bilo više onih koji nas nisu prihvatili nego onih koji jesu. Takav mi je bio utisak u početku i zbog jezika, kad se primeti kako pričaš - naglasak i tako dalje, onda misle da si ti izbjeglica tamo negde iz nekog brda, da si čuvao ovce i krave i da ništa drugo ne znaš nego to. Ali ne svi, ja sam u Somboru imao više prijatelja Bunjevaca nego Srba. Zato što smo mi bili u tom kraju gde je bilo to neko selo gde su bili doseljenici posle Drugog svetskog rata iz Bosne, oni nas nisu prihvatili nikako. Oni su nas gledali baš onako… Ali kažem, imao sam više prijatelja Bunjevaca i Hrvata nego Srba.
Danas živim u Novom Sadu. Da li se osjećam kao izbeglica? Pa ne više, mislim da sam se skroz adaptirao i sve to i tu su mi djeca rođena i žena mi je odavde, domaća. Sad kad odem u rodni kraj, sad se tamo više osjećam kao izbjeglica nego što se osjećam ovdje kao izbjeglica. A bio je jedan period kada sam se i ovdje osjećao kao izbjeglica i tamo kao izbjeglica. Imao sam osjećaj da nigdje ne pripadam. To je bio taj neki prelazni period valjda, ali to je prevaziđeno sada. Skroz me je više to prošlo sada, prošlo je već i dvadeset godina, tako da sleglo se." - 20.06.2016.

Pogledajte i ostale priče u tekstu #WithRefugees 6 balkanskih priča

 

 

 

Povezani članci

  • „Važnost pojavljivanja ovakve knjige očituje se u društveno-duhovnom kontekstu našeg vremena.“
    Umirovljeni sveučilišni profesor dr.sc. Josip Sruk, u svojoj 90-oj godini života napisao je knjigu pod nazivom "Zašto nisam vjernik-Eseji o vjerovanju, djelovanju i budućnosti religije“. Kako sam navodi, knjigu nije…
  • Rodna nejednakost i dalje ovulira
    Dobar pokazatelj kvalitete prema nečemu ili nekome je način na koji kao pojedinci i društvo provodimo dan koji to nešto obilježava. Primjerice, na prvi april ljudi uživaju u zbijanju šala…
  • ŠTA MLADI U SRBIJI ŽELE?
    Odgovor na ovo pitanje je očigledan i neupitan, utemeljen u brojnim istraživanjima koja se odnose na mlade. U njima je većina mladih rekla šta želi: porodicu i posao. Muči ih…
  • Nasleđe Sophie i Hansa Scholla
    Danas se prisjećamo Sophie (Sophia Magdalena, 09.05.1921. – 22.02.1943.) i Hans (Hans Fritz, 22.09.1918. – 22.02.1943.) Scholl, sestre i brata koji su bili članovi njemačkog pokreta otpora Bijela ruža. Nakon…
  • Gori Koliko Prosveta treba da se Menja
    Možda bi prikladniji naziv ovog teksta bio Gori Koliko ova Zemlja treba da se menja, ali svi nekako znamo tu pesmu. Sem vladajućih donosilaca odluka, njima je ok da čovek…