Evolucija čistoće

Pojam čistoće, kao apstraktni pojam vezuje se za drevne Egipćane. Podrazumeva stanje očišćenosti od prljavštine, što se doživljava kao moralni kvalitet ljudi. Egipćani su se često kupali i koristili mnogo kozmetike. Prvi oblik sapuna napravljen je u Vavilonu 2000. godine p.n.e..

Stari Grci su znali da su ishrana, fizička aktivnost i higijena ključni za zdravlje. Stari Grci su čak izumeli neku vrstu antičkog tuša koji je prskao vodu na kupače.

Rimljani su takođe znali da prljavština pogoduje raznim bolestima i pridavali su veliki značaj čistoći. Gradili su akvadukte da bi doveli čistu vodu u gradove. U rimskim gradovima javna kupatila su zauzimala veoma značajno mesto u građevinarstvu. Žene u drevnom Rimu imale u svom posedstvu brijače, pincete i kreme za depilaciju koje su korisitile za uklanjanje neželjenih malja sa tela.

Kasnije, u srednjem veku u Evropi postojala su javna kupatila gde su ljudi mogli da plate da bi se okupali. 

U 14. veku Edvard III je instalirao prvo kupatilo u Vestminsterskoj palati dok su se drugi ljudi kupali u plitkim drvenim kadama u svojim sobama.

U 16. veku kupatila su i dalje bila vrlo retka, ali je Henri VIII napravio kupatilo u Hamton Kortu. 

Englez Viliam Fitam (William Feetham) je izumeo prvi moderni tuš 1767. Međutim u Britaniji tuševi nisu postali zastupljeni sve do kraja 20.veka - sve do početka 1960-ih godina mnogi domovi u Britaniji nisu imali kupatila.

Prijatelji