Na današnji dan umro je Sartr

Na današnji dan, 1980. godine, umro je veliki francuski filozof, javni intelektualac, prozni i dramski pisac - Žan-Pol Sartr. Rođen je 1905, kao tinejdžera filozofiji ga je privukao esej Anrija Bergsona "Vreme i slobodna volja". Pohađao je privatnu sekularnu školu u Parizu "Cours Hattemer". Završava studije filozofije u "École Normale Supérieure" (Visoka škola normi) 1928., a sledeće godine tu upoznaje i filozofkinju i feministkinju Simon de Bovoar. Veza sa njom, ljubavna i profesionalna, obeležiće njegov život, isto koliko i njen. Nakon toga neko vreme predaje u Avru, a onda odlazi u Berlin (1933-34) gde proučava fenomenološku filozofiju Edmunda Huserla. Kada se vratio u Avr objavio je svoj čuveni esej "Transcendencija Ega" (1936), a nakon toga i njegov najpoznatiji roman "Mučnina" (1938), koji je prvobitno trebao da se zove "Melanholija". Njegovo najznačajnije i najuticajnije filozofsko delo objavljuje 1943. godine, "Biće i Ništavilo". To delo se smatra jednim od najboljih dela iz oblasti filozofije u 20. veku. Ostao je upamćen i po svom odbijanju Nobelove nagrade za književnost 1964. godine. Ne želeći da se poistoveti ni sa jednom institucijom, smatrao je da pisac treba da ostane slobodan, sa jedinim sredstvom koje mu je na raspolaganju, a to je pisana reč.

Kojim rečima opisati i predstaviti lik Sartra? Čoveka Sartra. Postoji dovoljno knjiga o životu, liku i delu ovog egzistencijaliste. Verujemo da svaka knjiga kazuje nešto tačno i nešto važno o njemu. Međutim, ukoliko neko zaista želi da zna ko je i šta je bio Žan-Pol Sartr najbolje bi bilo da se dohvati njegovih reči, tj. knjiga. Sartra će najbolje predstaviti sam Sartr.

Ovde naravno ne možemo izneti celokupno njegovo delo, ali možemo neke najuticajnije rečenice i izjave. Teme koje su Sartra najviše okupirale su čovek i njegov svet, društvo i njegova budućnost, što se iz ovih citata može i primetiti. Na kraju, daćemo i spisak njegovih  najbitniijih dela.

"Reči su napunjeni pištolji."

"Reči su opasnije i moćnije nego što mislimo."

"Pakao, to su drugi."

"Što se tiče ljudi, ne zanima me ono što jesu, već ono što mogu postati."

"Čovek je proklet na slobodu; jednom bačen u svet, odgovoran je za sve što čini."

"Ako si usamljen kada si sam, onda si u lošem društvu."

"Ne znamo šta želimo, a opet smo odgovorni za ono što jesmo - to je činjenica."

"Sve što znam o svom životu izgleda da sam naučio iz knjiga."

"Možda će biti i lepših vremena, ali ovo je naše."

"Kada bogati vode rat, siromašni umiru."

 

Dela:

Filozofija:

  • "Transcendencija Ega" (1936)
  • "Imaginacija" (1936)
  • "Biće i Ništavilo" (1943)
  • "Kritika dijalektičkog uma" (1960)

Romani i novele:

  • "Mučnina" (1938)
  • "Zid" (1939)
  • "Putevi slobode" (trilogija):  "Zrelo doba", (1945) "Odlaganje", (1947) "Ubijene duše" (1949)
  • "Reči" (autobiografija, 1964)

Drame:

  • "Muve" (1943)
  • "Bez izlaza" (1944)
  • "Prljave ruke" (1951)
  • "Đavo i Gospod Bog" (1951)

 

Nikola Ačanski

Student filozofije, piše kratke priče i eseje; zastupljen u zbornicima; nagrađivan; živi u Novom Sadu.

Povezani članci

  • Žan-Pol Sartr u Jugoslaviji (1960)
    Slavni francuski filozof i književnik, Žan-Pol Sartr, posetio je Jugoslaviju prvi put 1960, razgovorao je sa Titom, jugoslovenskim književnicima i intelektualcima o politici, marksizmu, književnosti, piscima i verovatno o još…
  • Panpsihizam: Filozofija i/ili misticizam
    Filozofija ima mnoge lude ideje. Jedna od njih, o kojoj se dosta polemiše u okviru savremene filozofije svesti, jeste ideja panpsihizma. Ovo je samo još jedna od mnogih provokativnih hipoteza…
  • O čoveku, krizi i teoriji
     U savremenom svetu o čoveku se može govoriti na više načina. Ta višeznačnost upućuje na jedan antropološki pluralizam u savremenom diskursu o pojmu čoveka. Taj antropološki pluralizam prvi je osvetlio…
  • 145 godina od rođenja Bertranda Rasela
    Kada, sa jedne strane, imate neverovatnu težnju i potrebu za istinom i tome dodate, sa druge strane, tugu izazvanu patnjom čovečanstva, koja je isto toliko jaka kao i ta težnja…
  • Čovek kao ekscentrično biće
    Helmut Plesner (Helmuth Plessner, 1892 - 1985) bio je nemački filozof i sociolog, zagovornik filozofske antropologije; stvarao je pod uticajem Huserla i fenomenologije, kao i filozofije egzistencije. Od 1953. do…

Prijatelji