Šta je Industrijska revolucija?

Neposredno pre svoje smri 1883. godine istoričar Arlnold  Toynbee označio je period posle 1750. kao doba velikih otkrića - „Industrijske revolucije“. Mnogi se istoričari danas protive ovoj tvrdnji govoreći da se prekretnica dogodila mnogo ranije i da su promene tekle postepeno, suprotno Tonbee-jevim tvrdnjama.

Ipak, nemoguće je poreći da su godine posle 1750 donele velika otkrića.

Poljoprivreda: Townshend je predstavio smenu 4 vrste, a Bakewell je stvorio novu Leciester ovcu zahvaljujući selektivnom parenju.

Industrija: Mlin Richarda Arkwrighta u Cromford-u najavio je „Doba proizvodnje“ tekstilne industrije, proizvodnja gvožđa porasla je 30 puta, a uglja 20 puta.

Transport i komunikacije: Thomas Telford je gradio puteve i kanale 1700- tih, a Stephenson je predvideo „Maniju za železnicom“ 1800.

U isto vreme ljudi su načinili dugačak spisak naučnih otkrića i tehnoloških izuma koji su promenili društvo i industriju.. Ekonomski razvoj 1800-tih nije promenio samo ekonomiju već i način življenja, i to ne samo u Britaniji već širom sveta.

Do 1914. Engleska je postala velika trgovačka nacija sa imperijom širom sveta koja je pokrivala petinu Zemlje. Imala je rast populacije 260 % i preobrazila se iz pretežno poljoprivrednog društva u industrijsko. Pomerila rad iz kućnih radionica u fabrike. Prešla sa korišćenja energije vode i vetra na parne motore.

Veoma je zanimljiva lista pronalazaka ovog doba:

 

1800. Alessandro Volta izumeo je bateriju

1803. John Dalton otkrio je atom

1835. Henrz Talbot izumeo je fotografiju

1837. Samuel Morse izumeo telegraf

1837. Rawland Hill iz umeo poštansku marku

1839. Kikrpatrick Macmillan izumeo bicikl

1851. Isac Singer izumeo je mašinu za šivenje

1866. Alfred Nobel izumeo je dinamit

1866. Gregor Mendel je objavio svoj rad o zakonima genetike

1867. Christopher Scholes izumeo je pisaću mašinu

1876. Alexander Graham Bell patentirao telefon.

1885. Karl Benz izumeo motorna kola

1886. john Pemberton izumeo je Coca Colu

1900. Sigmund Freud razvio je psihoanalizu

1916. Albert Enstein došao je do teorije relativiteta.

 

U ovom period u vlada je postala svesna značaja obrazovanja. Obrazovanje pre 1800-tih nije bilo besplatno nigde. Već 1833. godine vlada donela Akt koji čini obaveznom edukaciju u trajanju od dva sata dnevno za decu koja su radila u fabrikama. Po prvi put vlada je donirala sredstva školama u dobrotvorne svrhe.

Na kraju, pitanje da li ćemo ovaj period označiti kao „revoluciju“ u napretku čovečanstva ili promenu koja se odvijala postepeno, ostaje manje značajno. Činjenice govore da je društvo u Britaniji značajno uznapredovalo u ovom periodu prenoseći svoj napredak ostaku sveta.

Izvor: bbc.co.uk 

Prijatelji