nedelja, 09 decembar 2018 10:14

Demonstracije u Francuskoj: „Miriše na revoluciju!“

Demonstracije u Francuskoj ulaze u četvrtu nedelju. Povod? Porast cena goriva. Razlog? Liberté, égalité, fraternité. Sloboda, jednakost, bratstvo. Ili, jednostavno, zahtev za normalnim, dostojanstvenim životom. Cilj? Ostavka predsednika Emanuela Makrona i promena ekonomsko-političkog sistema koja će uzeti u obzir položaj i potrebe radničke klase, srednje klase, jednom rečju – naroda, a ne potrebe privilegovane manjine. Više stotina ljudi povređeno, nekoliko hiljada privedeno, sada možda i više od desetoro mrtvih. Skoro sto hiljada pripadnika snaga bezbednosti na ulicama širom zemlje. Ovo je sažetak situacije. Definitvno se prešla granica „tresla se gora, rodio se miš“. Ali, ako se nije rodio miš, šta se rodilo?

Bez pretenzija na dubinsku analizu događanja u Francuskoj, na analizu pozadine protesta, njihovih konkretnih i ideoloških uzroka, reakcija (ili izostanka reakcija) vlasti, bez zalaženja u tumačenja prirode i ideološke (dez)orijentacije glavne lokomotive protesta „Žutih prsluka“, stidljivo izvirivanje sindikata i opozicije, i tako dalje, ovde ćemo postaviti jedno možda i teže pitanje. Ono, posmatrano iz određenih uglova, deluje apstraktno, delom provokativno, a imajući u vidu činjenicu da se to pitanje (samo ne baš u obliku pitanja, već više u obliku tvrdnje) našlo na naslovnim stranama mnogih „novina“ tj. tabloida i internet portala, ono se ispostavlja i kao jeftino i senzacionalno, jer je podložno lakoj manipulaciji. Ali koliko god to pitanje delovalo naivno, senzacionalno i provokativno, ne može se poreći njegovo prisustvo (pa makar i u negativnom smislu, kada razmišljamo o njegovom mogućem odsustvu, tj. nepostavljanju), ono vreba iza svakog ugla. Da li se iz ovog potresa, koji se pomalo prelio i na neke druge evropske zemlje (protesti u Belgiji, Holandiji, Mađarskoj), može roditi nešto više od miša, a da nije pacov?

Razne novine i razni portali, ruku na srce uglavnom oni na nivou tabloida i žute štampe, proglasili su ove proteste novom Francuskom revolucijom. Dok drugi, nešto ozbiljniji mediji sa više kredibiliteta, postupaju oprezno i suzdržano u svojim izveštajima, uglavnom navodeći proste činjenice, bez mnogo postavljanja „teških“ pitanja i pokretanja dubljih diskusija o prirodi i budućnosti protesta. Većina onih koji na društvenim mrežama prate i komentarišu ove proteste smatra ova dešavanja nečim između građanskih protesta i revolucije. A čini se da slično razmišljaju i osećaju i sami pripadnici „Žutih prsluka“. Da citiramo jednog učesnika protesta, Džimija Morena, koji je za „Vice News“ izjavio: „Ovo još uvek nije revolucija, ali miriše na početak revolucije.“

 

 

Istina je da ovo više ne liči na građanske proteste, ako je ma kada i ličilo. Uzimajući u obzir ključne momente ovog događaja, njegove „granične situacije“, prirodu pokreta „Žuti prsluci“, njihove zahteve (preko 40 zahteva koje su uobličili, a koji se odnose na široku lepezu socijalnih, političkih, ekonomskih, obrazovnih problema), na stihijnost, spontanost i ispoljenu agresivnost, borba Francuza u svakom smislu prevazilazi građanske proteste, a u velikoj meri prevazilazi i demonstracije. Dakle, bez mnogo okolišanja, dolazimo do toga da je ono što se proteklih nedelja događa u Parizu i drugim mestima zemlje nešto između demonstracija i revolucije.

Sledeće pitanje sasvim je očigledno. Šta nedostaje ovim demonstracijama da bi prestale biti demonstracije i postale jedna revolucija, odnosno revolucija jednog naroda? Koji je to element i koji je to momenat koji fali? Ovde i sada, kako u ovom tekstu tako i u ovom trenutku vremena, na to pitanje se ne može dati jasan i konkluzivan odgovor. Svaki pokušaj vodio bi u teške filozofije, mistificiranja i apstraktne frazeologije. Isto tako, rano je govoriti i o mogućim lekcijama koje bi iz ove situacije mogli izvući evropski lideri ali i narodi. Jednostavno, potrebna je kakva takva vremenska distanca ili još konkretniji razvoj događaja. Ali, ono što je već sada sasvim izvesno, jeste postojanje dva moguća ishoda. A upravo je to, između ostalog, predmet mnogih rasprava, posebno pri virtuelnim zajednicama. Ili kompromis i primirje ili revolucija. 

 

 

Demonstracije ne mogu potrajati večno, to je jedna činjenica. Ili će se ići ka njihovom laganom razvodnjavanju i gušenju, u vidu i ne tako lukavih „kompromisnih“ rešenja  kao što je suspendovanje taksi na gorivo, predlog referenduma ili novih izbora... Kao i uvek, u ovakvim situacijama računa  se na naivnost i određenu neozbiljnost demonstranata („ne misle oni ozbiljno, samo malo da se izduvaju“). Mada, kako stvari stoje, demonstranti ne odaju utisak naivnosti, a još manje neozbiljnosti u svojim namerama i istrajnosti. Što nas odmah upućuje na ono drugo Ili. Ili revolucija. Pre tačno pedeset godina, Francuska je iz istih razloga bila politički centar svetsko-evropskih zbivanja. Ni borba tadašnjih demonstranata, kao ni sadašnjih, nije izgledala naivno i neozbiljno. Štaviše, tadašnja borba bila je i oštrija i masovnija. Međutim, mnogi analitičari se po jednom pitanju koje se odnosi na pokret „Žutih prsluka“ slažu: „Oni su nezvaničan pokret koji je decentralizovaniji, teži za definisanje i nasilniji nego njegovi prethodnici.“ Možda, ali bez obzira, valja imati na umu, a to se posebno odnosi na umove u Francuskoj koji se bore za svoju budućnost, šta se onda desilo i kako se sve tragi-komično završilo. Nakon raspuštanja skupštine sazvani su novi izbori, demonstracije su isparile istom brzinom kojom su nastale, a golisti su nakon izbora samo učvrstili svoj položaj. Dakle, sve je otvoreno. Ali, ipak, mora biti ili-ili. Kao što je rečeno, na to pitanje ovde se ne može dati konačan odgovor. Odgovor na to pitanje ne zna ni sam Makron. Odgovor se nalazi na ulicama Francuske. Evropa čeka odgovor. Vladajućuja elita Evrope i radnička klasa iste te Evrope čekaju odgovor. Svaka se nada drugačijem. Sve oči su uprte u Pariz i ostale gradove koji su postali centri demonstracija kakve u Francuskoj nisu viđene pedeset godina. Građani nekih drugih država, Belgije, Holandije, Mađarske, pa i građani Srbije prepoznali su potencijalni revolucionarni trenutak i namirisali mogućnost od epohalnog značaja. U Beogradu je u subotu održan protest više hiljada građana pod sloganom "Stop krvavim košuljama". Od platoa Filozofskog krenulo se prema Skupštini i Radio televiziji Srbije, nije bilo nikakvih incidenata. U Beogradu se takođe održavaju i svakodnevni protesti protiv sudskih izvršitelja. 

 

 

Apsurdna situacija u vidu sve većeg jaza između manjine bogatih i privilegovanih, sa jedne strane, i siromašnih i obespravljenih sa druge, postaje sve izraženija. Kolike i kakve god bile razlike između naroda u Francuskoj i drugim evropskim zemljama i nas u Srbiji, neke stvari nas ipak ujedinjuju i te stvari se ne smeju zanemariti, jer one nisu slučajnosti, već proizvodi jednog svetsko-opšteg politiziranja koje sve manje ima dodira sa stvarnim svetom i „običnim“ čovekom, a sve više se zatvara u vrhove luksuznih nebodera i palata. Ono što nas u ovom trenutku najviše ujedinjuje i postavlja na istu ravan sa demonstrantima u Francuskoj, a što istovremeno apeluje na solidarnost u vidu angažovanja, jeste naš revolt. Alber Kami je iz svog apsurda izvukao tri zaključka: revolt, slobodu i strast. Revolt je tu i širi se, sada je svakome od nas potrebna sloboda koju ćemo staviti u akciju, kako bismo oživeli tu strast za životom koji želimo da izgradimo. Ako zaista želimo i trebamo da se solidarišemo sa narodom Evrope koji se bori za ono što mu pripada, to ćemo učiniti samo angažovanjem na ulicama, a ne na fejsbuku i tviteru.

 

Pročitano 193 puta Poslednji put izmenjeno nedelja, 09 decembar 2018 10:41
Nikola Ačanski

Apsolvent filozofije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu;  piše kratke priče i eseje; zastupljen u zbornicima; nagrađivan.

Povezani članci

  • Protesti, šansa za novi početak: revolt, solidarnost i nada
    Protesti u Beogradu koji se održavaju svake subote od 8. decembra prošle godine polako počinju da se šire i na druge gradove. Novi Sad, Niš, Kragujevac, Požega. Protesti su glavna…
  • Izbori u Srbiji: Kršenje zakona
    Direktor programa u Birou za društvena istraživanja Zoran Gavrilović izjavio je za televiziju N1 da je upitna regularnost izbornog procesa, kad je bilo kršenja tri zakona. U razgovoru sa stručnjacima…
  • Građani smatraju korupciju i kriminal kao najveću pretnju
    Građani Srbije kao najveću pretnju za unutrašnju bezbednost smatraju korupciju i kriminal, kao i ponašanje političara i lošu vlast, a skoro svaki drugi smatra da vlast nije uopšte ozbiljna u…
  • Zaštićena područja za prirodu i ljude
    Svetska organizacija za prirodu (WWF) pokrenula je prvi ciklus programa "WWF Akademija za prirodu" koji se odvija od 18. do 22. oktobra u Istraživačkoj stanici Petnica kraj Valjeva. Akademija je…
  • Kraj zločinačkog režima i propuštene prilike
    Prošlo je 16 godina od demokratskih promena 5. oktobra, kada je suvereni narod na ulici oborio autokratski i u zločine ogrezli režim Slobodana Miloševića, čime je naše društvo otvoreno prema…