subota, 14 oktobar 2017 10:20

Beograd: Rastući znaci fundamentalizma – demokratski i feministički odgovori

Redakcija
Foto: Press konferencija Foto: Press konferencija Umnjak,com

Obraćanjem novinarima i aktivistima u Media centru 13.10. počela je trodnevna konferencija "Rastući znaci fundamentalizma – demokratski i feministički odgovori". 

„Feministički pokret identifikovao je, kako na globalnom tako i regionalnom planu, fundamentalizme kao političke pokrete desničarske ili ultradesničarske orijentacije koji deluju pod plaštom religije, etniciteta, tradicije, kulturnog nasleđa.
Fundamentalistički pokreti su globalni fenomen, međusobno su povezani, podržavaju se, stvaraju strateške saveze i koalicije: ma koliko međusobno bili suprotstavljeni, zajedno deluju i hrišćanski, islamski, jevrejski, hinduistički i drugi fundamentalisti u pravcu osujećivanja demokratije, ljudskih prava a posebno ženskih ljudskih prava. Ovi strateški savezi postoje i na planetarnom i na regionalnom nivou.“ istakla je Staša Zajović.

Na press konferenciji govorili su: Maryam Namazie, Magdalena Sztandara, Lino Veljak, Nada Peratović, Snežana Tabački i Biljana Stojković.

Aktivistkinja za ljudska prava i sekularizam iz Irana sa trenutnom adresom u Londonu Maryam Namazie u svom obraćanju označila je religiju kao glavnog nosioca fundamentalizma koji utiče na ženska prava i ljudska prava uopšte. Fundamentalizam kao globalni politički pokret koristi religiju kao efikasni alat represije. Borba protiv fundamentalizma se odvija na više frontova, a sekularizam predstavlja univerzalnu vrednost u borbi protiv fundamentalizama. Takođe je istakla da kada se kritikuje fundamentalizam unutar islamskih teokratija – Iran, Saudijska Arabija itd. takva kritika se obeležava kao blasfemija, a kada se to dešava u 'zapadnim društvima' fundamentalisti takvu kritiku obeležavaju kao islamofobiju koristeći se kulturološkim relativizmom.

Magdalena Sztandara antropološkinja i aktivistkinja (Krakov, Poljska) je rekla da fundamentalizam nema granice i da koristeći kulturološki relativizam utiče na deterioraciju ljudskih prava uopšte a naročito ženskih reproduktivnih prava. Fenomen fundamentalizma se ne ograničava na religiju, već postoji opasna sprega verskog i političkog  fundamentalizma. Istakla je da se fundamentalisti sve češće služe jezikom ljudskih prava, koristeći kulturološku relativizaciju i na taj način manipulišu vrednostima humanizma. Opisala je situaciju u Poljskoj gde uticaj crkve na poljske institucije raste: uvedena je obavezna veronauka od vrtića, ograničavanje reproduktivnih prava itd. Aktivisti u Poljskoj se bore protiv ovakvog vida represije protestima i drugim akcijama od kojih je najzapaženija bila serija demonstracija pod nazivom „Crni ponedeljak“.

Lino Veljak sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, ispred Udruženja Protagora, rekao je da su Katolička crkva u Poljskoj i Hrvatskoj  veoma konzervativne,  uporedio ih sa Srpskom pravoslavnom crkvom ističući sestrinske odnose Katoličke crkve u Hrvatskoj i Srpske pravoslavne crkve. Naveo je da se proces desekularizacije vrši putem medija i zloupotrebom obrazovnog sistema.

Nada Peratović iz Centra za građansku hrabrost Zagreb / Cirih istakla je da su društva u regionu bivše Jugoslavije zanemarila humanističke vrednosti i sekularizam i ustupila mesto šovinizmu, seksizmu i klerikalizaciji. Da je jedan od najočiglednijih primera uveđenje veronauka u školama, blagosiljanje školskih torbi i sl. gde se potpuno zanemaruju osećaji dece iz ireligioznih porodica i porodica pripadnika netradicionalnih verskih zajednica. Zbog toga Centar za građansku hrabrost organizuje humanističke radionice za decu na kojima im pokušavaju približiti univerzalne humanističke vrednosti i pružiti im podršku i osnažiti razvoj njihovog osobnog identiteta.

Snežana Tabački ispred Žena u crnom naglasila je da je Srpska pravoslavna crkva imala značajan uticaj na ratna dešavanja devedesetih godina i da je tada počela da jača svoj uticaj , a da je posle 2000. godine zvanično ušla i u institucije države. Da pokušava izjednačiti pripadnost srpskom etnicitetu sa pripadnošću Srpskoj pravolsavnoj crkvi kako bi se predstavila kao bogom dan zaštitnik srpskih nacionalnih interesa. Podvukla je i negativan trend finansiranja crkve iz republičkog budžeta, kao i finansiranje iz drugih vidova javnih finansija.

Biljana Stojković sa Biološkog fakulteta u Beogradu govorila je obrazovanju koje se klerikalizuje i pokušava premestiti iz ruku obrazovnih radnika u ruke političara i usko povezanog klera. Kao jasan primer navela je peticiju za izbacivanje Darvinove teorije iz programa javnih škola. Prvi put ovaj pokušaj je učinila resorna ministarka Ljiljana Čolić, ali je stručna javnost odreagovala i uz pomoć civilnog društva zaštitila pravo na obrazovanje. Ona je izrazila strah za sudbinu nauke u Srbiji jer se čini da se nedovoljan broj ljudi angažuje.

Učesnici će tokom tri dana putem izlaganja i interaktivnih predavanja analizirati širok dijapazon fundamentalističkih fenomena u cilju širenja svesti i podsticanja kritičke misli.

 

Pročitano 662 puta Poslednji put izmenjeno subota, 14 oktobar 2017 13:44

Povezani članci

  • 1956. u Beogradu prvi put emitovan TV prenos
    Na današnji dan 09.07.1956. u Beogradu je emitovan prvi eksperimentalni TV prenos povodom proslave stogodišnjice rođenja Nikole Tesle. Program iz privremenog studija u Institutu "Nikola Tesla" građani su pratili na…
  • Protest zbog izgradnje crkve ponovo u naselju Stepa Stepanović
    Udruženje stanara naselja "Stepa Stepanović" u Beogradu najavilo je danas da će u subotu, 30. juna, nastaviti svoj protest protiv izgradnje crkve u tom naselju na mestu na kojem je…
  • Beograd: Danas se održava Parada ponosa
    Parada ponosa Srbije pod sloganom "Matičarka, normalno" počeće danas u 11 časova šetnjom od Pionirskog do Studentskog parka u Beogradu.Učesnici će tokom Parade zatražiti donošenje zakonskog okvira, kojim će se…
  • Španija: Humani pristup humanitarnoj krizi
    Španska mornarica je tokom vikenda 27.05. preuzela 366 migranata iz Sredozemnog mora. Saopštili su da je brod spasilačke službe presreo četiri mala broda sa 73 migranta, dodajući da je prethodno…
  • Kritički Manifesto
    Maltene se ne posvađah sa prijateljicom koja je tvrdila da je fašizam već u Srbiji! Šokiran i unezveren, skrenuo sam prilično nevešto sa teme pričom o aktuelnim konkursima za projekte...Potpuni…