petak, 18 avgust 2017 12:28

Center for Inquiry o Charlottesville-u

Center for Inquiry

Poput mnogih drugih, mi smo bili užasnuti i van sebe, suočeni sa mržnjom, zatucanošću i nasiljem koje se desilo u toku demonstracija belih rasista u Charlottesville prošlog vikenda. Takođe smo duboko razočarani nesposobnošću ili odsustvom želje američkog predsednika da  imenuje neo-naciste kao odgovorne za haos i strah, pa umesto da označi vinovnike, on je pribegao apsurdnom pridikovanju  „obema stranama“.

I umesto da samo izrazimo bes i očaj stiskajući pesnice u moru drugih stisnutih pesnica, verujemo da je ovo odlično vreme da podrobnije pogledamo šta nam to sekularni humanizam, filozofija kojom se vodi rad naše organizacije, može reći o ovom nedavnom porastu javnih aktivnosti belih supremacista. Nije dovoljno samo govoriti o religijskim i spiritualnim ubeđenjima ove regresivne pošasti našeg društva, jer iako mnogi od njih sebe vide duboko religioznima, mnogi beli supremacisti ne prihvataju nikakvu religiju ili religiozno verovanje zasnivajući svoj rasizam i ksenofobiju na naučno-zvučećem žargonu.

Osnivači organizaije Center for Inquiry, Paul Kurtz i Unitarstički lider Edwin H. Wilson su 1973 sastavili Humanistički Manifest II, set zajedničkih principa „koji će služiti zajedničkoj akciji“ radi ostvarivanja „vizije nade i trasiranja zadovoljavajućeg opstanka.“

Prvi manifesto je nastao pre Drugog Svetskog Rata i pre Trećeg Rajha. Tako da početne rečenice drugog manifesta oslikavaju činjenicu da su upravo pojave onih ideologija, koje se nalaze iza nedavnih ekscesa belih supremacista, glavni motivacioni faktor stvaranja drugog manifesta. „Nacizam je pokazao dubinu ponora u koji ljudsko društvo može pasti, “ napisali su Kurtz i Wilson, objašnjavajući takođe još neke destruktivne fenomene, uključujući tu „istrajnost rasizma“ koja predstavlja jedan od značajnih problema, kojim se humanizam mora baviti sa ciljem prevazilaženja. „U mnogim društvima ostvarivanje ravnopravnosti žena i manjinskih grupa predstavlja stvaran izazov sa kojim se naša generacija mora suočiti.“

Humanistički manifest II se suočava sa ovim problemima sa ciljem stvaranja boljeg sveta za celo čovečanstvo. Humanistička filozofija, nema potrebu za bogvima ili svetim spisima, da bi zastupala ideje društva u kojem je svaki pojedinac, bez obzira na rasu, pol, nacionalnost ili religijsku pripadnost, ravnopravno tretiran i ima jednake mogućnosti za razvoj svojih kreativnih i intelektualnih potencijala.


Jedanaesti princip manifesta:

„Princip moralne jednakosti se mora sprovoditi kroz eliminaciju svake diskriminacije zasnovane na rasi, religiji, polu, starosti ili etničkom poreklu. Ovo znači jednake mogućnosti i prepoznavanje talenta i vrednosti. Pojedinac treba biti podstican da doprinosi sopstvenom boljitku. … Osuđujemo antagonizme na osnovu rase, religije, pola, starosti i klase. Iako verujemo u kulturnu različitost i ohrabrujemo rasni i etnički ponos, odbacujemo podele koje podstiču razdvajanje, izolaciju, i sukobe grupa; naša vizija integrisanog društva je ona u kojoj ljudi imaju maksimalne mogućnosti za slobodno i dobrovoljno udruživanje.“


 

U završnim paragrafima Manifesta, autori zaključuju:

„Na raskršću istorije današnjice, posvećenost celokupnom čovečanstvu, predstavlja posvećenost najvišeg nivoa za koju smo sposobni, ona prevazilazi uske okvire crkvi, država, partija, klasa ili rasa, u našem stremljenju ka viziji najšireg ostvarivanja ljudskih mogućnosti. Koji je cilj, kao ideal ili u praksi, smeliji od ovog: da svaki čovek postane građanin svetske zajednice?“

Istaknuti cilj belih rasista danas je promocija rasističkog nacionalizma gde tvrđava-Amerika bilo proteruje, ili proređuje sve ne-bele osobe u nastojanju da se postigne nekakvo iluzorno i izolaciono stanje. Ovo je anatema humanističkim principima koji, kao što vidimo podrazumevaju globalno čovečanstvo u kome ljudi  žive, rade i napreduju zajedno kao vrsta.

1980. Pol Kurtz  kao da je predvideo trenutnu situaciju u kojoj se nalazimo,  objavio je dokument CFI Veća za sekularni humanizam “ Deklaraciju sekularnog humanizma”:

“Pluralno, otvoreno demokratsko društvo dozvoljava da se čuju sva mišljenja. Svaki pokušaj da se nametne jedan koncept istine, osećaja, vrline i pravde celini društva jeste kršenje slobode”

Veoma je mala razlika između tiranije i suzbijanja različtog mišljenja. Humaniizam smatra da je netolernacija nepromišljena i da je ključni deo autoritarizma:

Postoji puno oblika totalitarianizma u modernom svetu – sekulanom i nesekularnom- svim oblicima se dubko protivimo. Kao demokratični sekularisti dosledno branimo ideal slobode, ne samo slobodu svesti I slobodu od crkvenog verovanja, političkih i ekonomskih interesa koji pokušavaju da ovakvo verovanje nametnu. Branimo ideal političke slobode, demokratskog odlučivanja zasnovanog na većinskom donošenju odluka uz poštovanje prava manjina i vladavine prava. Zagovaramo ne samo slobodu od verske kontrole, već i slobodu od agresivne šovinističke kontrole.”

Nekoliko puta godeišnje Free Inquiry magazin, glasilo Saveta sekularnih humanista reizdaje prečišćenu, konciznu verziu Manifesta. Ovi principi su od velike važnosti I tiču se poslednjih događaja:

- Brinemo se za obezbeđivanje pravde, jednakosti u društvu i iskorenjivanje diskriminacije i netolerancije.

- Pokušavamo da prevaziđemo podeljenost po osnovu rase, religije, pola, nacionalnosti, verovanja, staleža, seksualne orijentacije, i da radimo zajedno za dobrobit čovečanstva.

- Verujemo u zajednička moralna načela: altruizam, integritet, iskrenost, istinitost, odgovornost. Humanistička etika je otvorena, krtička i racionalna. Postoje normativi koje zajedno otkrivamo. Moralna načela se testiraju prema njihovim posledicama. 

Verovatno najvažniji jeste poslednji princip:

- Verujemo u najpotpunije ostvarenje najboljeg i najplemenitijeg, koliko god smo sposobni kao ljudska bića.

Sekularni humanizam je više od odbijanja religioznih dogmi i pseudonauke, on je afirmativan i potpuno odbacuje rasizam i jednoumlje u svojim osnovnim načelima i dokumentima. Smatramo da su uverenja belih rasista, neonacista, i belih nacionalista kancer ljudske civilizacije.

CFI ponosno podržava sve koji doprinose cilju jednakosti, mira, i različitosti. Stojimo u potpunoj suprotnosti sa zlom koje proklamuju neonacisti, beli rasisti i Ku Klux Klan. To činimo vođeni jednostavnim, a ipak revolucionarnim principima sekularnog humanizma.

CFI je neprofitna, edukativna, zastupnička i istraživačka oragnizacija. Nalazi se u Amherstu, u Njujorku, sa predstavništvom u Vašingtonu. Ona je takođe domaćin Fondacije za razum i nauku Ričarda Dokinsa, Saveta skeptika i Saveta sekularnih humansita. Misija CFI je da podrži sekularno društvo zasnovano na naučnim, slobodarskim i humanističkim vrednostima.

Možete posetiti internet stranicu www.centerforinquiry.net

Pročitano 393 puta Poslednji put izmenjeno petak, 18 avgust 2017 13:02

Povezani članci

  • Nikola Poljak: Bogu božje, caru carevo!
    Održani protest u Zagrebu 14. oktobra okupio je aktiviste i građane u borbi za sekularnu državu Hrvatsku. Prenosimo vam kratak govor aktiviste Nikole Poljaka ovim povodom: Promatrajući ovaj događaj, ovaj…
  • Vatikanski ugovori i identitetska politika (VIDEO)
    Četiri ugovora koja je Hrvatska sklopila s Vatikanom u koliziji su s principima o jednakosti ljudi jer Katoličku crkvu stavljaju u privilegiran položaj u odnosu na ostale građane i zbog…
  • Beograd: Rastući znaci fundamentalizma – demokratski i feministički odgovori
    Obraćanjem novinarima i aktivistima u Media centru 13.10. počela je trodnevna konferencija "Rastući znaci fundamentalizma – demokratski i feministički odgovori". „Feministički pokret identifikovao je, kako na globalnom tako i regionalnom…
  • Godišnjica razaranja
    2001 - U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva…
  • Alan Sorić: Bez sekularnosti nema slobode savjesti
    Odvjetnik i član Upravnog odbora sekularne udruge Protagora: Djeca već od prvog razreda ulaze u režim koji u početku djeluje bezazleno da bi u kasnijim razredima sadržaji vjeronauka postajali sve…