ponedeljak, 17 jul 2017 15:35

Beograd: Protest protiv nasilja nad ženama

Foto: Protest Foto: Protest Gayten - LGBT

Oko 80 građanki okupilo se danas ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Nemanjinoj ulici protestujući zbog nasilja i skorašnjih ubistava žena ispred Centra za socijalni rad.
Okupljene nose transparente „Nijedna žena manje – nijedna mrtva više!", „Reagujmo dok ne bude kasno", „Stop femicidu!“, „Kazniti institucije!“
Protest je organizovan nakon što su protekle nedelje ispred centra za socijalni rad u Rakovici ubijeni žena i dete, a samo nedelju dana ranije ispred Centra na Novom Beogradu muž je ubio bivšu ženu.
Aktivistkinje Mreže žena protiv nasilja, Autonomnog ženskog centra i Žena u crnom pročitale su ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja proglas u kojem traže odgovornost, otkaze i smene svih koji su, kako navode, zbog pogrešne procene rizika, dopustili da se dogode tragedije u centru za socijalni rad na Novom Beogradu, gde je žena ubijena pred troje dece, i ispred Centra za socijalni rad u Rakovici, gde su ubijeni žena i dete, a troje radnika centra povređeno.
„Sistem mora da se menja. Ako neće da se menja, mi ćemo ga promeniti. Pravda pre zločina, a ne posle. Nećemo institucije koje se plaše nasilnika. Država ima najviše moći i zato je njena uloga najveća“, neke su od parola iz proglasa koje su uzvikivane ispred zgrade Ministarstva u Nemanjinoj ulici.
Aleksandra Nestorov iz organizacije Mreža žene protiv nasilja rekla je da, za sedam godina koliko prate slučajeve femicida, nijedno ministarstvo nije objavilo detaljnu analizu propusta koji su učinjeni, niti izveštaj o tome ko je odgovoran za neadekvatna postupanja ili nepostupanja u slučajevima prijave muškog nasilja nad ženama.

Foto: Protest by Gayten-LGBT

„Odgovornost, ostavke, smene, sankcije i to ćemo ponavljati“, istakla je ona precizirajući da se to odnosi na sve koji u slučajevima femicida, gde je prethodno bilo prijavljivano nasilje u institucijama nisu preduzeli sve što je u njihovoj moći, odnosno predviđeno zakonom ili procenili rizik kako bi sprečili femicid.
Slobodanka Macanović iz Autonomnog ženskog centra istakla je da ta organizacija insistira na doslednoj primeni postojećih zakonskih rešenja koja su u Srbiji dobra.
„Jasno je da se ne može svako ubistvo sprečiti, ali institucije moraju da učine sve kako bi se sprečili slučajevi nasilja nad ženama i decom“, rekla je ona i ocenila da je u dva poslednja slučaja porodičnog nasilja najodgovorniji sistem zaštite.
Svakako vrhunac današnjeg protesta predstavlja obraćanje feminističke i lezbejske aktivistkinje Zoe Gudović iz organizacije Rekonstrukcija ženski fond, policajcima koji su stajali isred Ministarstva, a od kojih su se neki smejali aktivistkinjama koje su govorile pre nje, upitavši ih šta je smešno, da li vas za to plaćamo da nam se smejete i imate li kod kuće majke, žene, ćerke, nakon čega su osmesi sa lica nestali.
Sličan protest je danas takođe održan i u Nišu.

 

Izvor: b92.net, http://rs.n1info.com/ takođe održan i u Nišu.

 

Pročitano 173 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 17 jul 2017 15:49

Povezani članci

  • Tuğçe Albayrak: heroina
    Na današnji je dan 1991. godine rođena Tuğçe Albayrak (28.11.1991. - 28.11.2014.), koja je preminula na isti dan 2014. godine, na svoj 23. rođendan. Studentica Tugce Albayrak, Njemica turskog podrijetla,…
  • Egzistencijalistički humanizam
    Uvod Ovde ćemo izneti ključne momente jednog filozofskog (ontološkog) i etičkog stanovišta koje se može odrediti kao egzistencijalistički humanizam, a koji se, odmah na početku da istaknemo, može razlikovati od…
  • Prva humanistička konferencija
    Ovog vikenda je u Europskom domu u Zagrebu održana prva Hrvatska humanistička konferencija. Dva dana, u petak i subotu govorilo se o hrabrosti, slobodi i savesti iz perspektive humanizma, ateističkog…
  • Različitost kao temelj humanizma
    Iako postoje biološke (fizičke) sličnosti između ljudi (kao i između ljudi i nekih životinja), nijedan čovek nije identičan sa drugim čovekom. Ne postoji nikakav supstancijalni identitet, ili identitet bilo koje…
  • Šta su humanističke sahrane i zašto postaju sve popularnije?
    Ako niste religiozni, a i dalje želite ispraćaj koji slavi vaš život kada umrete, humanistička sahrana je nešto o čemu vredi razmisliti. Mnogi ljudi žive svoj život bez religije, bilo…